[adsenseyu3]
Megud je provirio kroz rupu i video sjaj zlata u daljini. Odmah se znalo da će se pronaći nešto veliko, ali lokalni inspektorat za antikvitete u oazi Baharija nije imao dovoljno resursa da sprovede iskopavanje
[adsenseyu2]
U Egiptu je 1996. godine napravljeno zapanjujuće otkriće. Arheolozi su otkrili nekropolj od 5 kvadratnih kilometara u kom se nalaze mnoge važne grobnice.
Prilikom prvog iskopavanja, u četiri grobnice je pronađeno ukupno 105 dobro očuvanih mumija od kojih su mnoge imale zlatne maske, te je groblje postalo poznato kao „Dolina zlatnih mumija“. Verovalo se da pored ovih u groblju ima bar još 10.000 mumija.
Mumije je otkrio dr Zahi Havas sa svojim timom u oazi Baharija, 380 kilometara zapadno od piramida. Čuvar po imenu Abdul Megud je vijao magarca dok noga magarca u jednom trenutku nije propala u rupu. Megud je provirio kroz rupu i video sjaj zlata u daljini.
[adsenseyu4]
Odmah se znalo da će se pronaći nešto veliko, ali lokalni inspektorat za antikvitete u oazi Baharija nije imao dovoljno resursa da sprovede iskopavanje. Stoga su kontaktirani dr Havas i njegov tim koji su sproveli iskopavanje grobnica.
Tim dr Havasa je ukupno otkrio 105 mumija u okviru četiri grobnice koje potiču negde iz 332. godine pre nove ere. Neke od njih su bile pozlaćene, neke su bile unutar kovčega, a neke od njih su bile zamotane u lanenu tkaninu.
Pozlaćene mumije su najverovatnije bili najbogatiji stanovnici te oblasti poput trgovaca i njihovih porodica. Mnogi nisu mogli da priušte zlatne maske i zlatne oklope. Mumije umotane u lanenu tkaninu su imale nacrtane oči koje su bile toliko živopisne da su isprepadale neke od istraživača.
[adsenseyu1]
U nekim slučajevima su porodice bile na okupu, a bilo je i slučajeva da su ženske mumije postavljene tako da su im glave okrenute ka muškoj mumiji. Maske na mumijama su bile veoma složene i sadržale su religijske crteže pored detaljnih crteža lica.
Pored mumija, tim dr Havasa je pronašao i niz artefakata, posuđa, narukvica, minđuša i novčića. Nakit je napravljen od srebra, bakra, keramike i slonovače. Bilo je i glinenih figura, ali i staklenog posuđa. Nažalost, u grobnicama nisu pronađeni nikakvi zapisi tako da je nepoznato kome mumije pripadaju.
Od početka iskopavanja, na groblju je pronađeno preko 200 mumija. Iako je nemoguće tačno utvrditi identitete mumija, otkriće je rasvetlilo mnoge stvari o romanizovanoj egipatskoj kulturi i njihovoj praksi sahranjivanja.
Razlike u mumificiranju oslikavaju nivo društva kom je mumija pripadala, a detalji na maskama ukazuju na to da se posvećivala velika pažnja sahranjivanju. Da magarac nije propao kroz pesak jednog dana 1996. godine, moguće je da ni dan-danas ne bismo znali za ove silne mumije ispod zemlje.
To nas samo može dovesti do zaključka da ima još jako puno stvari koje bismo mogli da otkrijemo o drevnim civilizacijama jer se dokazi kriju možda upravo ispod zemlje kojom hodamo.
Webtribune.rs[adsenseyu5][adsenseyu5]