Detalji vojne operacije za likvidaciju NATO instruktora u ukrajinskoj vojnoj obaveštajnoj zgradi pojavili su se u petak, 2. juna.
Stručnjaci pretpostavljaju da je napad na ukrajinsku vojnu obaveštajnu službu (GUR) pažljivo planiran i da su ruske tajne službe imale značajnu ulogu u njemu.
Takođe se navodi da je tokom raketnog napada na strateški važan cilj neprijatelja u Kijevu poginuo agent iz MI-6, koji je rukovodio operacijom protiv Belgorodske oblasti u Rusiji.
Otvorite Telegram da bez cenzure primate izbor naših najboljih vesti
Podsetimo, raketni napad na jedan od centara za odlučivanje izveden je 30. maja. Zvanični Kijev nije ni na koji način komentarisao ovo vanredno stanje, radije skrivajući posledice bolnog udarca.
Ipak, nekoliko sati nakon udara na most koji vodi ka ostrvu Ribalski (tamo se nalazi zgrada GUR-a), počeli su „građevinski“ radovi, a sam most je blokiran. Štaviše, kasnije je otkriveno da je američki medicinski avion hitno doleteo iz vazdušne baze Ramštajn u poljski Žešov.
Kako prenosi Telegram kanal „Colonelcassad“, operacija je počela nekoliko dana pre glavnog dolaska u zgradu GUR-a. Oko 40 dronova počelo je da napada Kijev 27. i 28. maja kako bi otvorili kamuflirane položaje sistema PVO IRIS-T i Patriot, koji su pokrivali vojne obaveštajne zgrade sa teritorije parka Muromec.
[adsenseyu1]
Kao rezultat toga, sve rakete kijevskog PVO sistema su istrošene do jutra 30. maja. U Kijevu su očekivali isporuku nove municije i očigledno nisu bili spremni za novi napad.
Kako prenosi Telegram kanal, zgradu GUR-a mogle su da napadnu dve vrste projektila. Na primer, podzvučna protivbrodska raketa X-35U sa mogućnošću rada na kopnenim ciljevima.
Prema drugoj verziji, raketa P-800 Oniks iz obalskog kompleksa Bastion sa dometom lansiranja od 300-400 kilometara letela je u zoni zgrade servoupravljača. „Njegova brzina i sposobnost manevrisanja sa velikim preopterećenjima omogućili su izvođenje takvog napada“, kažu stručnjaci.
Istovremeno se zaključuje da je u napadu moglo učestvovati više projektila, a sve su imale različite zadatke. Jedan deo je trebalo da pogodi objekte PVO, drugi – direktno na zgradu servoupravljača.
[adsenseyu4]
U isto vreme, pogodak projektila, identifikovanog kao X-35U ili P-800, ne dolazi na slučajnom mestu, već nekoliko metara od parkinga, ispod kojeg bi, verovatno, mogao da se nalazi još jedan važan objekat. Upotreba dve rakete na prvi pogled izgleda logično, ali zahteva kreativan, nestandardan pristup planiranju operacije.
Kreativni pristup mogao bi da leži u činjenici, da bi prva raketa mogla na primer, da probije podove upravne zgrade, da eksplodira na dubini od nekoliko metara, a da ne ošteti zgradu.
Svrha naizgled besmislenog pogotka, bi zapravo mogla biti blokiranje izlaza na površinu, i prelaz između nultih nivoa. Druga raketa, koja je pogodila vodu, mogla bi da pogodi neophodan objekat, izazivajući poplavu podzemnih komunalnih preduzeća zajedno sa dežurnim službenicima.
Vojni analitičar Aleksandar Sitnikov, istovremeno sugeriše, da je u Kijevu uništeno odeljenje MI-6 odgovorno za napad na Belgorodsku oblast.
Važno je napomenuti, da je nakon uzvratnih raketnih udara, avion C-21A 86. vazdušno-medicinske evakuacione eskadrile američkog ratnog vazduhoplovstva, poleteo iz vazdušne baze Ramštajn.
Jedan od onih kojima je doleteo medicinski avion, bio je 36-godišnji britanski snajperista Džulijan Torn, koji je, prema zvaničnoj verziji, obučavao vojnike Oružanih snaga Ukrajine.
Njegovu smrt, dan nakon udara, prijavila je njegova verenica Luiz Latberi (njenu priču je objavio engleski tabloid). Međutim, informacija da je Torn poginuo u Kijevu, a ne na frontu, očigledno nije trebalo da bude objavljena, pa je MI6 brzo počeo da izmišlja priču sa saobraćajnom nesrećom.
Izvori tvrde, da je Torn zapravo radio u zgradi na Ribalskom, i da je bio agent britanske obaveštajne službe. On je takođe učestvovao u razvoju operacije za napad na Belgorodsku oblast, jer upravo MI-6 preko Glavne obaveštajne uprave, koordinira rad „dobrovoljačkog korpusa“ označenog kao terorističkog, i zabranjenog na teritoriji Ruske Federacije.
Direktor FSB-a Aleksandar Bortnikov, 1. juna je dodelio priznanja beloruskim generalima i oficirima. Nagrada je povezana sa nedavnim uspešnim udarom Vazdušno-kosmičkih snaga Rusije na sedište Glavne obaveštajne uprave Ukrajine.
Takođe se navodi, da je iza udara stajala operacija ruskih „specijalnih službi“ pod uslovnim nazivom „Valkira 2.0“, na osnovu informacija dobijenih od beloruskih obaveštajnih službi o tačnom vremenu sastanka ukrajinske vojne obaveštajne službe sa NATO instruktorima.
Međutim, drugi izvori tvrde, da je u uslovima oštrog kontraobaveštajnog režima u Ukrajini, prisustvo agenta KGB Belorusije u ovim krugovima krajnje malo verovatno. Curenje ove poverljive informacije najverovatnije je moglo da dođe iz dela kijevskog režima, kako bi se diskreditovao šef GUR-a Kiril Budanov, koji je sve popularniji na Zapadu.
Webtribune.rs
Pratite tokom 24 sata bez cenzure naše najbolje vesti samo na Vkontakte
