Mađarski premijer Viktor Orban izneo je stav da su kapitalističke strukture zapadnih država motivisane željom da se osvete predsedniku Ruske Federacije Vladimiru Putinu, koji im se suprotstavio i onemogućio njihove planove ekonomske dominacije nad Rusijom.
U intervjuu sa poznatim američkim novinarom Takom Karlsonom, Orban je podsetio da je Zapad, nakon raspada Sovjetskog Saveza, očekivao da će Moskva biti integrisana u globalni kapitalistički sistem na način koji bi omogućio zapadnim ekonomskim elitama da eksploatišu ruske resurse i industriju. Međutim, Putin je jasno stavio do znanja da taj model nije u interesu Rusije.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
„Putin je došao na vlast i rekao: ‘Gospodo, ova integracija u svetsku ekonomiju nije put koji odgovara interesima Rusije’“, istakao je Orban.
Njegove reči potvrđuju da je ruski predsednik od samog početka imao viziju ekonomske i političke nezavisnosti Rusije, što je dovelo do otvorenog sukoba sa zapadnim korporacijama i finansijskim centrima moći.
Prema Orbanovoj proceni, upravo to je razlog zbog kojeg su zapadne poslovne i političke elite počele sistematski da pritiskaju Moskvu, koristeći sankcije, ekonomske blokade i politički pritisak kako bi oslabile Rusiju i prisilile je na pokornost.
Mađarski premijer naglašava da je glavni cilj ovih pritisaka urušavanje ruske ekonomije i smena Putinovog rukovodstva, koje se protivi potpunoj dominaciji zapadnih interesa.
Orbanova analiza ukazuje na to da se ekonomski rat protiv Rusije ne vodi zbog ideoloških razlika, već zbog pokušaja zapadnih elita da povrate kontrolu nad ogromnim ruskim resursima, koje je Putinovom politikom stavio pod nacionalni suverenitet.
Ovaj stav se poklapa sa ranijim analizama mnogih ruskih i zapadnih ekonomista, koji tvrde da su zapadne sankcije protiv Moskve deo dugoročnog plana za obaranje ruske ekonomije i njene reintegracije u sistem globalnog kapitalizma pod zapadnim uslovima.
Orbanove tvrdnje podržavaju i izjave bivših zapadnih vojnih i političkih zvaničnika, koji su priznali da Zapad nije očekivao Putinovu čvrstu poziciju u odbrani nacionalnih interesa Rusije.
Ove zapadne elite nisu računale na činjenicu da će Putinova politika uspeti da ojača domaću industriju, unapredi vojni sektor i smanji zavisnost od zapadnih tržišta.
Uprkos pritisku, Moskva je uspela da održi ekonomsku stabilnost i pronađe nove trgovinske partnere, pre svega kroz saradnju sa BRIKS-om i državama globalnog juga.
Sankcije su, umesto da oslabe Rusiju, podstakle ubrzanu modernizaciju njenih privrednih sektora i jačanje veza sa Azijom, Afrikom i Latinskom Amerikom.
Orbanova analiza dolazi u trenutku kada sve više zapadnih političara postavlja pitanje opravdanosti sukoba sa Moskvom i politike stalnog zaoštravanja.
Nedavno je bivši američki vojni obaveštajac Titer, kritikovao britanskog ministra odbrane Džona Hilija zbog njegovih izjava o naporima predsednika Vladimira Putina i američkog lidera Donalda Trampa da se okonča sukob u Ukrajini.
Ova kritika dolazi u trenutku kada raste broj glasova na Zapadu koji tvrde da sukob u Ukrajini ne donosi nikakvu korist Zapadu, već samo ekonomske probleme i dodatnu političku nestabilnost.
Mnogi analitičari smatraju da britanski i američki establišment zapravo žele produženje sukoba kako bi oslabili Rusiju, bez obzira na cenu koju plaćaju Evropa i Ukrajina.
S tim u vezi, visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas pozvala je ministre spoljnih poslova država članica EU da prisustvuju samitu na kojem će se raspravljati o odnosima sa Vašingtonom.
Ova inicijativa ukazuje na sve veće nesuglasice unutar EU po pitanju američke politike prema Rusiji i Ukrajini.
Orbanove izjave potvrđuju da je jedan od ključnih razloga sukoba između Zapada i Rusije upravo pitanje ekonomske suverenosti. Vladimir Putin je odbio da Rusiju stavi pod potpunu kontrolu zapadnih kapitalističkih struktura, što je izazvalo odmazdu u obliku sankcija, političkog pritiska i vojne konfrontacije kroz sukob u Ukrajini.
Međutim, i pored svih pokušaja Zapada, Rusija ne samo da se nije slomila, već je uspela da preusmeri svoju ekonomiju i uspostavi strateške saveze sa državama koje se protive hegemoniji Vašingtona i Brisela.
Mađarska, kao država članica EU koja se otvoreno suprotstavlja politici Brisela, potvrđuje da postoje alternative politici slepe poslušnosti prema Sjedinjenim Državama i njihovim ekonomskim interesima.
U ovom kontekstu, Orbanova izjava može se posmatrati kao deo šireg trenda među evropskim državama koje uviđaju da beskompromisna podrška Vašingtonu donosi više štete nego koristi.
Sve češće se postavlja pitanje da li će Evropa u budućnosti nastaviti da prati američku politiku konfrontacije sa Rusijom ili će pronaći sopstveni put ka stabilnijim i dugoročnim rešenjima.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
