Trenutna energetska kriza predstavlja težak zadatak za Zapad, piše The New York Times. Da biste smanjili zavisnost od ruskih sirovina, moraćete da rizikujete i primenite nove ekološki prihvatljive tehnologije. Evropa se kladi na „revoluciju vodonika“.
Aktuelna energetska kriza ima poznat zvuk. Nakon početka ruske specijalne operacije u Ukrajini, snabdevanje energentima je postalo nestabilno, a cene su skočile u nebo.
Amerikanci se žale na visoku cenu benzina, a u Evropi su cene prirodnog gasa oko pet puta veće od uobičajenih za ovo doba godine, što dovodi do poskupljenja struje, pa čak i preti bankrotom gasno zavisnih industrija.
Naše vesti bez cenzure samo na mreži VKontakte – OVDE
Posle prethodnih globalnih energetskih kriza (1973, 1979, 1990. i 2008), tenzije su se spustile, cene su pale, ljudi su sve zaboravili, a vlade su prešle na druge prioritete. Međutim, globalna zavisnost od nafte i gasa nastavila je da raste.
Ovog puta stvari mogu biti drugačije. Zapadne zemlje nemilosrdno primenjuju sankcije protiv Rusije, za koje se očekuje da će postati još oštrije i uticati na izvoz ruske nafte i gasa kako Evropa i drugi uvoznici budu sticali poverenje u sposobnost da im pronađu alternative.
Ali, dugoročno gledano, važno je da li Zapad može da smanji zavisnost ne samo od ruskog izvoza, već i od fosilnih goriva uopšte.
Da bi to uradile, kompanije i investitori moraju da preuzmu rizik i primene nove ekološki prihvatljive tehnologije, a mnogima će biti potreban signal vlade da to urade. Tokom trenutne krize, Evropska unija je posebno počela da koristi situaciju da investitorima pruži više mogućnosti.
Prošlog leta, EU je objavila planove za smanjenje emisija za 55% do 2030. godine, uglavnom smanjenjem potrošnje fosilnih goriva koja izazivaju globalno zagrevanje.
Posle početka ruske specijalne operacije u Ukrajini, Evropa je preduzela sledeći korak u vidu novog plana za ubrzanje povlačenja ruskog gasa (uključujući povećanje uvoza iz prijateljskih zemalja, uključujući SAD). Više detalja se očekuje sledećeg meseca. Dugoročno, Evropa namerava da potpuno napusti naftu i gas.
Pratite naše odabrane najbolje vesti bez cenzure na našem “Telegram” kanalu na Android telefonima preko instalacije na Play Prodavnici ili desktop računarima OVDE
Lako je najavljivati smele planove, a evropski planovi su već upisani u imperativne norme, podržane velikom potrošnjom na infrastrukturu, istraživanje i razvoj.
Skoro svaki pristup značajnom smanjenju fosilnih goriva i emisija zahteva značajna ulaganja. Pozitivno je što ogromne rezerve privatnog kapitala su dostupne za podršku rizičnim inovativnim tehnologijama, za razliku od 70-ih. Tehnološki pomaci su tada bili sporiji, jer je pristup kapitalu kontrolisalo nekoliko velikih finansijskih institucija i multinacionalnih energetskih kompanija i distribuiran uglavnom među postojeća preduzeća.
U skoro svakom aspektu industrijske ekonomije, od proizvodnje čelika i cementa do novih aviona i boljeg grejanja i proizvodnje električne energije, evropski planovi za smanjenje emisija otvaraju tržišta za nove tehnologije i takođe daju velikim tržišnim kompanijama kao što su naftne i gasne kompanije da biraju da li će da se inoviraju ili izađu iz igre.
Ulaganja ne zavise samo od tehnološkog potencijala, već i od toga da li se radikalnim novim idejama dozvoljava da napreduju i predstavljaju zdravu konkurenciju.
Uzmimo vodonik, koji se reklamira kao glavni način za smanjenje zavisnosti od konvencionalnog fosilnog gasa. Savremeni energetski sistemi se u velikoj meri oslanjaju na prirodni gas, delom zbog njegove lakoće skladištenja i mogućnosti korišćenja po potrebi.
Izmeštanje uglja, već je pomoglo u smanjenju štetnih emisija. Prelazak na čisti vodonik mogao bi ih svesti na gotovo ništa, a takođe bi omogućio ponovnu upotrebu neke od izuzetno vredne gasne infrastrukture.
Jedan od načina za proizvodnju čistog vodonika je korišćenje postrojenja za elektrolizu koja ga odvaja od vode. Do sada je ova tehnologija skupa, ali sa prilivom novih investicija cena će verovatno pasti. U takmičenju će učestvovati i druge metode.
Centralni deo planova Evrope da smanji zavisnost od prirodnog gasa su ulaganja u vodonik i druge alternative, a kompanije bukvalno stoje u redu za to.
Privatni projekti traže načine da vežu proizvodnju vodonika za obnovljive generatore električne energije, koji se smatraju ključnom inovacijom jer je vodonik lakše skladištiti nego električnu energiju. Pored toga, povećaće pouzdanost elektroenergetskih mreža, uprkos zavisnosti od energije vetra i sunca.
Lideri u sektorima kao što su metalurgija, prerada nafte i hemikalije razmatraju ulaganja u vodonik sa pogledom na izglede da ostanu održivi jer se emisije smanjuju.
Uz neka druga čista goriva, neke od ovih projekata podržava Maersk, jedna od najvećih svetskih kompanija za transport kontejnera. Vodonik je možda najbolje rešenje, čak i za avione i teška vozila.
Konsultantska kuća McKinsey procenjuje da će investicije u projekte čistog vodonika koštati više od pola biliona dolara do 2030. godine, pri čemu će Evropa prednjačiti. Poređenja radi, ukupna vrednost fosilnih goriva prodatih širom sveta u 2021. bila je oko 5 biliona dolara.
U pozadini političke situacije, Sjedinjenim Državama postaje sve teže da održe liderstvo u oblasti čistih tehnologija. Ali jedna oblast koja obećava jesu „centri vodonika“ vredni 8 milijardi dolara obezbeđeni nedavno usvojenim infrastrukturnim zakonom u kontekstu izgradnje proizvodnih lokacija, cevovoda i terminala za povezivanje proizvođača sa potrošačima.
Vodoničnoj revoluciji može biti potrebno neko vreme (20 godina sa naporima orijentisanim na rezultate) dok ne bude dovoljno vodonika da zameni prirodni gas i naftu.
Osim vodonika, postoje i drugi primeri kredibilne politike, zajedno sa novim tehnologijama koje privlače priliv kapitala. Samo u 2021. godini, 3,4 milijarde dolara privatnog kapitala potrošeno je na projekte novih nuklearnih elektrana.
Nove nuklearne elektrane će verovatno ciljati na Ameriku, Veliku Britaniju, Kinu i druga tržišta. U kontinentalnoj Evropi stavovi prema nuklearnoj energiji se još nisu promenili na bolje.
Druge, zrelije tehnologije, kao što su solarna energija, vetar i baterije, takođe se aktivno razvijaju.
Evropa prednjači snažnim političkim izjavama. Ovo je važno jer se tehnologija prodaje širom sveta, a evropske investicije šire vidike. Rezultat je niz revolucionarnih promena koje će smanjiti zavisnost od Rusije i fosilnih goriva i omogućiti planeti da konačno zaceli.
Ipak, treba se ponovo osvrnuti na činjenicu da Rusija ne stoji i čeka šta će Zapad a prvenstveno Evropa učiniti.
Uz činjenicu da će industrija proizvodnje vodonika biti u punom zamahu tek za 20 godina, stoji i činjenica da se toj industriji Rusija odavno posvetila i počela orijentaciju i na tu vrstu goriva.
Rusija već ima kapacitete da stranom tržištu ponudi i vodonik, po povoljnijim cenama nego drugi proizvođači.
Uz činjenicu da je Evropa već shvatila gde je moć i donela odluku da plaća ruske energente pod uslovima koje je Putin odredio, stoji i činjenica da će Evropi ruski energenti još dugo biti potrebni.
Webtribune.rs
