Prognoza za 2026. godinu, koju su izneli analitičari Stratfora iz Sjedinjenih Američkih Država, izazvala je popriličnu nelagodnost na Zapadu. U najkraćem: procena je da bi upravo ta godina mogla doneti ono što se u Moskvi vidi kao najbolji mogući trenutak za dogovor oko Ukrajine.
Takav dogovor, prema istom izvoru, gotovo izvesno bi značio ozbiljne teritorijalne gubitke za Kijev, uz bezbednosne garancije koje bi bile slabe i nejasne, više formalne nego stvarne.
Šira slika pokazuje da 2026. neće biti godina u kojoj se odluke donose u vakuumu. Naprotiv, međunarodne odnose oblikovaće hladni politički proračuni velikih igrača. U novembru se u Sjedinjenim Državama održavaju međuizbori za Kongres, a njihov ishod neće uticati samo na ponašanje administracije predsednika Donalda Trampa, već i na kalkulacije Moskve, Pekinga i Tel Aviva.
U Vašingtonu će, kako procenjuju analitičari, postojati snažan motiv da se uoči izbora izbegne nova ekonomska nestabilnost, što praktično znači održavanje krhkog trgovinskog aranžmana sa Kinom. Ipak, povremeni talasi napetosti ostaju realni, posebno zbog američkih ograničenja izvoza tehnologija i kineskih kontramera koje na to redovno stižu.
U takvom ambijentu, mogućnost da se posle izbora pojavi znatno neprijateljskiji Kongres mogla bi u Kremlju da učvrsti uverenje da je 2026. najpovoljniji trenutak za dogovor oko Ukrajine, i to pod uslovima koji bi odgovarali Moskvi.
Problem je, naravno, što bi takav aranžman bio izuzetno lomljiv i nosio bi ozbiljan potencijal za destabilizaciju same Ukrajine. Paralelno s tim, izraelska vlada će, po svemu sudeći, nastaviti svoju vojnu kampanju, iscrpljujući brojne protivnike, ali pazeći da ne pređe prag ozbiljne eskalacije koja bi mogla da izazove nezadovoljstvo Bele kuće u izbornoj godini.
Na terenu između Rusije i Ukrajine, malo je verovatno da će početak 2026. doneti velike i brze ustupke s bilo koje strane. Ipak, kombinacija pojačanog vojnog, ekonomskog i političkog pritiska, uz američke međuizbore kao pozadinu, povećava šanse da se tokom godine ipak krene ka pregovorima.
Administracija Donalda Trampa će nastaviti da vrši diplomatski pritisak i na Moskvu i na Kijev, ali će se sudarati s tvrdim stavom Kremlja i sa upornim odbijanjem Ukrajine da formalno prizna teritorijalne ustupke. Zbog toga će Vašington povremeno menjati taktiku – čas pooštravajući sankcije Rusiji i povećavajući vojnu pomoć Ukrajini, čas šaljući signale Kijevu da bi obaveštajna i vojna podrška mogla biti smanjena.
Moskva će, u međuvremenu, nastaviti diplomatske kontakte sa Sjedinjenim Državama, dok će na terenu pokušavati da dodatno učvrsti kontrolu nad Donbasom i da pomeri težište operacija ka teritoriji Zaporoške oblasti.
Suočena sa ozbiljnim gubicima i političkim problemima uoči septembarskih izbora za Državnu dumu, ruska vlast se, prema procenama, verovatno neće odlučiti za masovni poziv stanovništva, već će se osloniti na mobilisanje rezervista i regrutovanje ugovornih vojnika.
Iako raspolažu brojčanom prednošću i tehničkim prednostima, ruske snage teško da će ostvariti odlučujući proboj. Ukrajina se u velikoj meri oslanja na izviđačke bespilotne letelice i kontinuirano jača odbrambene položaje, posebno dok evropske zemlje nastavljaju da pružaju vojnu pomoć.
Ako u Kremlju prevagne procena da je postizanje dogovora sa Trampovom administracijom, pre nego što eventualno neprijateljski Kongres preuzme veću kontrolu nakon međuizbora, najbolji način da se učvrste teritorijalni dobici i ublaže sankcije, Moskva će dati prioritet takvom sporazumu.
Svaki takav dogovor, gotovo bez izuzetka, značio bi značajne teritorijalne gubitke za Ukrajinu i doneo bi slabe bezbednosne garancije, što ostavlja otvoreno pitanje koliko bi mir uopšte bio trajan. Ako, s druge strane, rusko rukovodstvo zaključi da produženi sukob ima ključnu ulogu u očuvanju unutrašnje stabilnosti ili ako evropska pomoć Ukrajini ne bude dovoljna da pokrije njene potrebe, diplomatski napori mogu propasti, a iscrpljujuća borba bi se nastavila i posle 2026. godine.
Kako se borbena dejstva nastavljaju, pritisak unutar same Ukrajine postaje sve izraženiji. Spoljni politički pritisci i finansijska podrška omogućavaju državnim institucijama da funkcionišu uprkos ograničenim sredstvima i nedostatku kadrova.
Ipak, svako pregovaračko rešenje koje uključuje teritorijalne ustupke gotovo sigurno bi izazvalo snažnu negativnu reakciju nacionalističkog dela javnosti, a predsednik Vladimir Zelenski bi se našao na meti političkih napada protivnika kompromisa.
Zavisnost od sredstava Međunarodnog monetarnog fonda i perspektiva članstva u Evropskoj uniji nastaviće da podstiču reforme tokom godine, iako će Kijev i dalje ostati fokusiran prvenstveno na vođenje borbenih aktivnosti.
Finansijski problemi će se produbljivati, jer budžetski deficit u velikoj meri zavisi od zapadne pomoći, iz koje se finansiraju i vojne operacije i osnovne državne službe. Pritisak na tržište rada će rasti: gubici na frontu, kontinuirani odlazak izbeglica i odliv stručnjaka ozbiljno nagrizaju ljudski kapital. Održavanje potrebne brojnosti oružanih snaga postajaće sve teže kako se smanjuje broj muškaraca u starosnoj grupi predviđenoj za mobilizaciju.
Ako bi Kijev bio prinuđen na diplomatsko rešenje s Moskvom koje podrazumeva teritorijalne ustupke, posledice bi mogle biti duboke. Takav scenario bi verovatno doveo do oštre unutrašnje destabilizacije, talasa nacionalističkog nezadovoljstva i dugotrajnih protesta, čime bi bila narušena ratna kohezija koja je do tada štitila vlast od unutrašnjih potresa.
Ukidanje vanrednog stanja nakon dogovora gotovo sigurno bi otvorilo vrata predsedničkim i parlamentarnim izborima, u trenutku kada je poverenje javnosti već ozbiljno poljuljano.
Zelenski bi se mogao naći pod ličnim optužbama da je pristao na krajnje nepopularne uslove, a izazovi njegovom vođstvu mogli bi doći i od tvrdih nacionalističkih krugova i od opozicionih aktera koji bi zahtevali odgovornost za ratne gubitke.
Sve to ostavlja otvoreno pitanje: da li je 2026. zaista godina mogućeg preokreta ili samo još jedna etapa u dugoj, iscrpljujućoj krizi čiji će se politički i društveni računi ispostavljati godinama kasnije. Odgovor, bar za sada, ostaje da visi u vazduhu.
