To nije nikakav predlog za kompromis, jer oni to traže od 1999. godine, Beograd je to već odbio i oni bi to trebalo da shvate ozbiljno.
U Ruskoj Federaciji se danas, 12. juna, obeležava državni praznik – Dan Rusije. Ovaj datum je vezan za donošenje Deklaracije o državnom suverenitetu Rusije 1990. godine. U intervjuu za „Politiku” ambasador RF Aleksandar Bocan-Harčenko naglašava da je taj događaj označio početak savremene etape istorije Rusije kao demokratske, pravne, višepartijske i mnogonacionalne države, opredeljene za jačanje ekonomije, rast životnog standarda njenih građana, očuvanje kulturnog identiteta i tradicionalnih vrednosti, kao i izbalansirane spoljne politike zasnovane na međunarodnom pravu.
„Od tada je Rusija prošla dugačak i komplikovan, ali uspešan put. Drago mi je da tim putem, rame uz rame, idu zemlje Evroazijske unije, BRIKS-a i mnogi drugi partneri, uključujući i Srbiju. Naša tržišta dobro savlađuju poteškoće prouzrokovane pandemijom kovida 19, pojavljuju se nove oblasti bilateralne saradnje, kao što je početak proizvodnje ruske vakcine ’sputnjik v’ na ’Torlaku’, čijem puštanju u rad su prisustvovali predsednici Vladimir Putin i Aleksandar Vučić”, kaže Bocan-Harčenko i dodaje da je glavni zadatak u narednim godinama podizanje rusko-srpskih strateških odnosa na viši nivo.
Svedoci smo pokušaja nametanja novog visokog predstavnika u BiH suprotno proceduri i zakonu koji zahteva jednoglasnost, a RF nije dala svoj glas. Kako procenjujete da će se dalje odvijati situacija?
Kao čovek koji je godinama učestvovao u zasedanjima Saveta za implementaciju mira u BiH naglašavam da je osnovno pravilo po kojem ova institucija mora da radi konsenzus, dakle, saglasnost svih. Naši partneri su počeli da krše ovo pravilo još pre nekoliko godina. Valentin Incko govori kao da postoji odluka rukovodećeg odbora, a to je laž jer RF nije dala saglasnost. Procedura je takva da kada postoji saglasnost svih, SB UN odlučuje na molbu rukovodećeg odbora i tek je onda moguće imenovanje. Mislim da su ovo pokušaji da se vidi kako je moguće izvesti imenovanje bez odluke SB UN, recimo, da Incko samo informiše SB UN, što je protivno međunarodnom pravu.
Podsetio bih na reči našeg ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova koji u ovakvim slučajevima kaže da kolektivni Zapad koristi pravila umesto međunarodnog prava i traži da se međunarodni odnosi odvijaju na osnovu tih pravila koja stvaraju u toku igre. Mogu da kažem iz ličnog iskustva, još od kada sam bio ambasador u BiH, da kancelarija visokog predstavnika nema nikakvu ulogu i nikakav značaj za Republiku Srpsku. To je zvaničan stav i srpskog člana Predsedništva BiH Milorada Dodika, koji godinama traži zatvaranje te kancelarije, a RF podržava taj zahtev. Zemlja mora da se razvija normalno.
Zašto Zapad toliko insistira da se ta funkcija održi?
Oni traže centralizaciju koja bi dovela do još jednog zaoštravanja. Sada žele da izvedu još jedan pokušaj ustavne reforme, da oduzmu moć i ovlašćenja RS, a ta centralizacija bi omogućila da BiH postane članica NATO-a. Računaju da će novi visoki predstavnik, uz njihovu podršku, imati snagu i iskoristiti Bonska ovlašćenja, koja Incko objektivno nije koristio godinama. Ako Zapad ne odustane od ovog nelegitimnog pokušaja, uprkos tome što je RF protiv, onda će ova situacija dovesti do dodatne napetosti. Ali ne mogu da kažem da će se desiti nešto vanredno – oni će smatrati da je visoki predstavnik postavljen, RS će smatrati da je on nelegitiman i da ne postoji i neće biti nikakve saradnje s njim.
Šta su po vašem mišljenju značili svi ovi „non-pejperi” o Kosmetu?
Ima više pretpostavki, jedna od njih je da su u pitanju podmetanja, druga je da su ispitivane reakcije. U svakom slučaju prateći reakcije Beograda i Prištine ne bih rekao da se nešto neobično desilo. Bilo je mnogo trućanja o tome i ništa nije rekao samo onaj ko je bio lenj. Što se Beograda tiče i stava predsednika Srbije, mogu da kažem da on ima jasan stav koji se ne menja i koji je formiran na osnovu nacionalnih interesa Srbije. Sva ta ispitivanja su dečja igrica i neće uticati da ga on promeni. To sam zaključio na osnovu zvaničnih izjava koje je dao tokom razgovora s Miroslavom Lajčakom i Metjuom Palmerom.
Predsednik je rekao da je spreman na kompromis, a mi sada ne znamo šta se zapravo nudi i šta može biti kompromis. Da li vi znate šta se nudi?
Ne. Kada bih znao, ja bih rekao svima. Šta je na stolu? Ja bih rekao – ništa. Sada se otvoreno traži da Beograd prizna Kosovo. To nije nikakav predlog za kompromis, jer oni to traže od 1999. godine, Beograd je to već odbio i oni bi to trebalo da shvate ozbiljno. Ne razumem zašto se svaki put to ponavlja, kao da ponavljanje može dovesti do promene stava. Kompromisno rešenje je moguće pronaći samo tokom ozbiljnih i suštinskih razgovora. Kompromis se može postići oko humanitarnih pitanja i pitanja o normalizaciji života. RF je, imajući u vidu stav Beograda, u Generalnoj skupštini UN podržala razgovore pod pokroviteljstvom EU o normalizaciji života. Ne možemo reći da je taj dijalog prošao bez ikakvih rezultata: postignut je dogovor o Zajednici srpskih opština. Ali je problem što ne može da se sprovede ono što je dogovoreno.
Albin Kurti i nije za pregovore, nego traži priznanje…
Problem jeste u tome što nema o čemu da se pregovara kada se Beogradu postavlja ultimatum koji je predsednik Vučić više puta odbio. Stav Beograda je pozitivan, postoji želja za pregovorima bez obzira na tešku situaciju koja ponekad izgleda kao bezizlazna. Ja ne mogu da kažem da postoje pretpostavke za optimizam i ne razumem na šta se oslanjaju predviđanja da je rešenje moguće do kraja godine.
Kako vi vidite mogućnost da se oživi Rezolucija 1244 i spreči njeno zaobilaženje u rešavanju kosovskometohijskog pitanja?
Imam kratak odgovor: Rezolucija 1244 mora da se oživi kod naših zapadnih partnera. Mi radimo po Rezoluciji 1244, jer je ona osnovni dokument rešavanja pitanja KiM. Na kraju krajeva, ona je deo međunarodnog prava kao i svaka Rezolucija SB UN. Moram još jednom da podsetim na zaključak Lavrova da postoji međunarodno pravo, a ne neka pravila koja se uvode zbog sebičnih interesa.
Američki posrednici koji ne podržavaju srpske interese aktivno učestvuju u posredničkoj ulozi EU. Zašto tu nema Rusije, koja je prethodno bila učesnik?
Što se tiče američkih učesnika, konkretno reč je o Palmeru, on je doputovao i proputovao rame uz rame s Lajčakom. Uradili su ono što su želeli. Naš stav, koji je poznat i više puta iznet, jeste da bi zvaničan zahtev Beograda rukovodstvo RF razmotrilo u okviru prijateljskih, bratskih odnosa sa Srbijom. Stav Srbije povodom KiM za nas je najvažniji u definisanju našeg stava i naše aktivnosti u SB UN. Što se tiče našeg učešća, ne bih se složio s vama: učešće Rusije postoji jer mi sada ne bismo ovoliko pričali o KiM. Rusija je kao stalna članica SB UN potpuno uključena u pitanje KiM.
Jesu li i u kojoj meri ugroženi ruski interesi na ovom prostoru s obzirom na odredbe Vašingtonskog sporazuma koje se odnose na energetsku diversifikaciju?
Posle tog sporazuma je došlo do opipljivog napretka u realizaciji rusko-srpskih energetskih projekata i mi imamo rezultate na terenu. Radimo ono što su dogovorila dvojica naših predsednika, uključujući i saradnju u oblasti energetike. Sve ide svojim tokom i nema nikakve štete, primedbi niti prepreka. Imamo najbolju moguću saradnju sa srpskom stranom, kao i pre toga. Na kraju, moram da naglasim da je diversifikacija i stav Rusije, ali smo odlučno protiv politizacije ovog pitanja. Naši zapadni partneri zapravo ne žele diversifikaciju i koriste taj pojam imajući u vidu svoj politički cilj.
U Belorusiji je sprečen pokušaj obojene revolucije
Front prema Rusiji se širi na Belorusiju i Češku. Kako će Moskva reagovati na te brojne neuralgične tačke?
U pravu ste da ima mnogo pokušaja pritisaka, podvala i provokacija. Rusija odgovara diplomatski. Uvode se i jednostrane „sankcije” EU i SAD smišljene kako bi nanele štetu privredi i građanima Rusije. Ali u tome ne uspevaju. Pritom, Rusija ne učestvuje u trci u naoružanju nego je izabrala najbolju varijantu koja omogućava ekonomski razvoj i redovan život stanovništva. Ipak, naše odbrambene mogućnosti su sada na izvanrednom nivou, posedujemo i neke koje NATO uopšte nema.
U Belorusiji se desio pokušaj obojene revolucije i mešanje sa strane, i sve to liči na Ukrajinu 2014. Bilo je tu spoljnog finansiranja, podrške protestima i medijima, takozvanoj opoziciji, ali Belorusija je sposobna da primeni odgovarajuće mere i situacija je sada stabilna. Međutim, uprkos odlučnom odgovoru, vidi se da države koje su to i započele nisu odustale od svojih namera. Belorusija je naš saveznik i Rusija će je podržavati u svakoj situaciji.
(politika.rs)
