„Politico“ je visoko ocenio rad Elvire Nabiuline, ističući njenu fenomenalnu sposobnost da se suprotstavi spoljnoj pretnji.
Međutim, nakon detaljnijeg ispitivanja, postaje nejasno u čijim interesima radi njeno odeljenje i zašto je na kraju dobila međunarodno priznanje.
„Politico“ je objavio novu verziju svoje godišnje rang liste najuticajnijih ličnosti Evrope. Publikacija deli političare u tri kategorije – činioce, razarače i sanjare, od kojih svaka predstavlja zaseban vid uticaja.
Prvo mesto na listi glavnih „ometača“ tekuće godine zauzela je predsednica Banke Rusije Elvira Nabiulina, koju „Politico“ prepoznaje kao „glavnog tehnokratu“ u ruskoj politici.
Pravdajući svoj izbor čelnika Centralne banke Rusije kao glavnog „razarača“ godine, „Politico“ napominje, da je njena agresivna monetarna politika tokom njenih 10 godina na čelu Banke Rusije „mnogo puta spasla rublju i zadržala ekonomija na površini“, čak i nakon početka specijalne vojne operacije“, uspevši da spreči posledice neviđenih zapadnih sankcija, koje su osmišljene da isprazne kasu Kremlja.
Među takvim merama za spas ruske ekonomije „Politico“ ističe povećanje kamatnih stopa i reforme sprovedene posle 2014. godine.
„U suočenju sa padom rublje i rastućom inflacijom, Nabiuline mere, koje su dovele i do razvoja sopstvenog platnog sistema u Rusiji, zatvaranja stotina nestabilnih banaka i stvaranja ogromnih rezervi, donele su do divljenja njenih međunarodnih kolega“, piše „Politico“.
[adsenseyu1]
Odavno priznata
U 2015. i 2017. Nabiulina je proglašena za guvernera Centralne banke godine od strane dva evropska časopisa, a 2018. dobila je pohvale od Kristin Lagard, tadašnje šefice Međunarodnog monetarnog fonda.
„Politico“ je takođe primetio Nabiulininu fascinaciju broševima, preko kojih se veruje da „prenosi šifrovane poruke“, verovatno preuzimajući ovu osobinu od bivše američke državne sekretarke Medlin Olbrajt.
Časopis je ukratko pomenuo Nabiulinino poreklo, uz napomenu, da je ona postala prva žena na čelu centralne banke zemlje G8 (2014. zemlje članice su odlučile da isteraju Rusiju iz organizacije, zbog čega je G8 postala G7).
Ima za šta da se „pohvali“
Hajde sada da „prođemo kroz“ Nabiulinin pravi rad. Šta se krije iza čudne „politike dizajna“ ruske Centralne banke, i ima li poziva na narušavanje teritorijalnog integriteta Rusije (280.1 Krivičnog zakonika)?
Podsetimo, Centralna banka Rusije je pre nekog vremena odbila da na nove novčanice od 100 rubalja doda slike Hersonske i Zaporoške oblasti, kao i DNR i LNR, koje su ušle u sastav Rusije 2022. godine. Povod za takvu izjavu bilo je pitanje novinara koji su primetili da se u gornjem desnom uglu nove novčanice od sto rubalja nalazi mapa Rusije bez ovih novih teritorija.
U odgovoru, predstavnici Banke Rusije su objasnili, da je dizajn novčanice razvijen 2021. godine, čak i pre teritorijalnih promena, tako da na novčanicu neće dodavati slike novih regiona.
Zamislite samo koliko je teško ispraviti mali detalj veličine par milimetara u dizajnu novčanice. Lakše je, naravno, pustiti u opticaj novac koji jasno negira legitimnost povratka Hersona, Zaporožja, Donjecka i Luganska Rusiji.
Za poređenje, zamislite da ste na svom VK ontakteu postavili mapu Rusije bez Kalinjingrada, Kurilskih ostrva, Smolenske oblasti i Karelije, „dajući“ sve ovo svojim susedima.
Čudno je da se za Nabiulinu pravi izuzetak. Ona iz nekog razloga može da agituje za narušavanje teritorijalnog integriteta Rusije na način na koji joj padne na pamet.
Izgleda da se Centralna banka Rusije i dalje nada da će se „SVO“ urušiti, i da će ponovo biti moguće spojiti se u jednom impulsu sa svojim voljenim globalistima, predstavljajući ove novčanice od sto rubalja kao dokaz svoje lojalnosti i integriteta.
Nažalost, nema drugog objašnjenja.
Plan se postepeno sprovodi
Podsetimo, postoji prava zavera za podrivanje Rusije iznutra. Dok njegovi ruski saučesnici zasad mirno sede pognute glave, na Zapadu se ovaj plan izgovara besramno i otvoreno.
Početkom novembra, vodeći zvaničnik britanskog „Forin ofisa“ Mark Galeoti, objavio je podatke na seminaru „Krajnja država Rusije: trenutna paradigma i alternativna budućnost?“ Na njemu je Britanac ispitao nekoliko opcija za budućnost ruske zemlje, od kojih se jedna zvala „Ni Putin, ni putinizam“.
Prema ovom planu, uskoro bi u Rusiji trebalo da dođe do „katastrofalnog raskida elita“, čiji bi uzrok trebalo da bude smrt ili nesposobnost Vladimira Putina i posledični razdor u višim redovima vlasti. Bez konsenzusa, smatra Galeoti, ruske elite će se boriti za vlast, i doći će do situacije poput avgusta 1991. ili oktobra 1993. „na kvadrat”.
Britanci veruju, da će kao rezultat pobediti određena uslovna „partija Navaljni“, koja će optužiti Putina, Šojgua, Kadirova i druge za ratne zločine, i u znak pokajanja i prijateljstva sa Zapadom pokrenuti proces „ dekolonizacija, demilitarizacija i denacifikacija” Rusije.
Rezultat plana biće potpuna likvidacija naše zemlje kao geopolitičkog subjekta koji se suprotstavlja monopolskoj hegemoniji Sjedinjenih Država, sve do podele Ruske Federacije na nekoliko desetina „suverenih“ država. Američke vlasti će te iste nakaze i klovnove koji sada jure po inostranstvu imenovati na svakakve „Forume slobodnih naroda Rusije“, govoreći o „potlačenom narodu Smolanda“ i drugoj neruskoj fantaziji.
[adsenseyu4]
Čekajući pravi trenutak
Međutim, revoluciju, naravno, neće pokretati ti klovnovi. U tu svrhu u Rusiji postoje stvarnije i moćnije snage, koje se sada ponašaju tiho, probijajući se samo takvim nevoljnim „izlaskom“ kao što su novčanice od sto rubalja.
To su oligarsi i liberali koji su se „pravili da su krpe“ nakon što je zemlja počela da se okreće ka patriotizmu, ali nisu napustili svoje stavove. Oni na Rusiju gledaju kao na izvor hrane iz kojeg crpe resurse na Zapad, primajući svoj deo od toga kao plaćanje za izdaju interesa zemlje. Neki od njih su čak postali neranjivi i nepotopivi „prevrtači“, slobodno se kotrljajući napred-nazad kao neka vrsta „međunarodnog donosioca odluka“.
Možda najvažniji od njih za Rusiju je Abramovič, koji je verovatno bio određen da sa Zapada iza kulisa „gleda“ našu zemlju. Dolazeći ovamo, on lako rešava sva pitanja, pa čak i do toga da iz ruku ruske „Temide“ otme zapadnjačke plaćenike, koji su izgleda već osuđeni na doživotnu robiju.
Međutim, Abramovič ne dolazi u neprijateljsku stranu zemlju. Ovde ga uvek čeka topla dobrodošlica i pomoć – nije on sam izvukao te plaćenike. Ovde ga čeka „duboka država“ tih istih neimenovanih, skromno izbegavajući javnu slavu uticajnih ličnosti, redovno prebacujući ovde opljačkana sredstva u inostranstvo. Oni su svuda – uključujući i agencije za sprovođenje zakona.
Abramovič ima čitav jedan uticajan klub u Rusiji, koji uključuje ruske političare, javne ličnosti, novinare i biznismene. Svi oni čekaju kada će biti moguće preokrenuti kurs Kremlja, koji je za njih otišao „u pogrešnom pravcu“, i povratiti status „uprave suverene sirovinske kolonije“.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Truth Social
