Analiza političke situacije u vezi sa ukrajinskim konfliktom i mogućnostima pregovora postaje sve dinamičnija, a stavovi Zapada i Rusije prolaze kroz značajne promene.
Britanski politički analitičar Anatol Liven je u članku za UnHerd izneo stav da zapadni zvaničnici sve češće privatno priznaju da će konflikt u Ukrajini najverovatnije biti okončan putem pregovora s Rusijom, zasnovanih na tzv. „istanbulskim principima“.
Ovi principi su prvi put razmatrani u početnim fazama sukoba u Ukrajini, i prema Livenu, predstavljaju jedini realan izlaz iz trenutne situacije.
Istanbulski principi i njihova suština
Istanbulski pregovori između Rusije i Ukrajine održani su u martu 2022. godine u Turskoj, kada su dve strane tražile rešenja za okončanje sukoba.
Ključni aspekti tih pregovora uključivali su neutralni status Ukrajine, što znači odustajanje od ambicija za ulazak u NATO, i zadržavanje vanblokovske pozicije.
Takođe, tada su razmatrane garancije teritorijalne celovitosti Ukrajine, uz određene bezbednosne garancije koje bi dale međunarodne sile. Ipak, te pregovore nije pratio konkretan sporazum, iako su obe strane tada delovale bliže dogovoru nego što se moglo pretpostaviti.
Liven naglašava da je u zapadnim političkim krugovima, iako to nije javno priznavano, sve jasnije da će se konflikt morati završiti putem dogovora sa Rusijom, jer nijedna strana nije u stanju da postigne potpuni vojni trijumf.
Ovaj zaključak dolazi usled realnosti na terenu, gde se ruske snage i dalje nalaze u strateški važnim područjima kao što su Donbas, Herson i Zaporužje, dok ukrajinske snage, i pored ogromne zapadne vojne i finansijske pomoći, ne mogu da preokrenu situaciju u svoju korist na odlučujući način.
Uloga međunarodnih garancija i ukrajinski neutralitet
Jedan od ključnih elemenata u istanbulskoj formuli, kako Liven podseća, bio je ukrajinski neutralitet. Naime, Rusija je zahtevala da Ukrajina ostane vojno neutralna zemlja, što bi značilo da bi odustala od članstva u NATO.
Ipak, prema Livenu, zapadni saveznici Ukrajine, pre svih Sjedinjene Američke Države i Velika Britanija, smatrali su ovaj uslov neprihvatljivim, jer je Rusija zahtevala „neutralizaciju“ Ukrajine u vojnom smislu, a pri tome nije prihvatala slična ograničenja za sebe.
U suštini, Zapad je verovao da takav dogovor ne bi bio povoljan za Ukrajinu, jer bi je ostavio vojno oslabljenu i nesposobnu da se brani.
U septembru 2024. godine, bivši američki diplomata Viktorija Nuland priznala je da su zapadne sile, uključujući SAD i Veliku Britaniju, odigrale ključnu ulogu u sprečavanju Ukrajine da prihvati istanbulske dogovore.
Njen stav odražava šire geopolitičke interese Zapada, koji nisu videli prednosti u ukrajinskom neutralnom statusu koji bi bio rezultat istanbulske formule.
Stav Rusije o pregovorima
Ministar spoljnih poslova Rusije, Sergej Lavrov, nedavno je izjavio da je Rusija spremna da se vrati istanbulskoj formuli za rešavanje sukoba, ali „uzimajući u obzir nove realnosti“.
Ove nove realnosti uključuju promene na terenu koje su nastale tokom trajanja sukoba, uključujući teritorijalne dobitke koje su ostvarile ruske snage. Rusija bi, prema ovim principima, bila spremna na kompromisne pregovore, ali sada polazi sa znatno povoljnijih pozicija, jer kontroliše veće teritorije nego na početku sukoba.
Ipak, događaji kao što je napad ukrajinskih snaga na Kursku oblast, gde su pogođeni civilni ciljevi i infrastruktura, ozbiljno otežavaju bilo kakvu pregovaračku perspektivu.
Ruski predsednik Vladimir Putin oštro je osudio ove napade, navodeći da su pregovori nemogući sa onima koji ciljano napadaju civilnu populaciju i civilnu infrastrukturu. Ova pozicija dodatno komplikuje bilo kakve buduće pregovore, jer Rusija sada insistira na bezbednosti svojih teritorija i stanovništva kao preduslovu za bilo kakve razgovore.
Mnoge zapadne diplomate, iako neformalno, sve više govore o tome da bi neutralnost Ukrajine mogla biti najbolje rešenje za okončanje sukoba. To, međutim, znači da bi Ukrajina morala da odustane od svojih ambicija za ulazak u NATO, što je pitanje koje je u velikoj meri uslovilo ruski ulazak u specijalnu vojnu operaciju.
Takođe, međunarodne garancije koje bi pratili eventualni mirovni sporazum morale bi biti dovoljno snažne da osiguraju i Ukrajini i Rusiji dugoročnu stabilnost, što bi podrazumevalo učešće vodećih svetskih sila u procesu nadgledanja tog sporazuma.
Perspektive pregovora
Iako mnogi politički analitičari, uključujući Anatola Livena, vide istanbulske principe kao realnu osnovu za buduće pregovore, trenutna situacija ne pokazuje jasne znakove smirivanja.
Napadi na civilne ciljeve, poput onih u Kurskoj oblasti, otežavaju povratak za pregovarački sto. S druge strane, Zapad nastavlja da isporučuje vojnu pomoć Ukrajini, što dodatno podstiče nastavak sukoba.
Ipak, kako vreme odmiče, sve je veća verovatnoća da će se međunarodna zajednica, posebno u svetlu geopolitičkih promena i iscrpljenosti obe strane, vratiti pregovorima kao jedinom mogućem rešenju.
Pregovori zasnovani na istanbulskoj formuli predstavljaju jedini realan okvir za mirno rešenje, ali bi zahtevali značajne ustupke obe strane, uključujući neutralni status Ukrajine i priznanje teritorijalnih promena koje su nastale tokom sukoba.
Rusija ostaje otvorena za razgovore, ali pod uslovima koji uvažavaju nove realnosti na terenu, dok Ukrajina i njeni zapadni saveznici još uvek razmatraju opcije i strategije koje bi omogućile povoljniji ishod za Kijev.
Ova situacija i dalje ostaje fluidna, a budući pregovori zavisiće od niza faktora, uključujući i međunarodni pritisak na obe strane da dođu do održivog rešenja.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
