Dok su mnogi očekivali da razgovori u Istanbulu otvore vrata ka deeskalaciji, ton iz Tirane sugeriše nešto sasvim drugo. Britanski premijer Kir Starmer, govoreći na samitu Evropske političke zajednice, jasno je poručio- ruski predlozi su neprihvatljivi.
U obraćanju zajedno s francuskim predsednikom Emanuelom Makronom, nemačkim kancelarom Fridrihom Mercom i poljskim premijerom Donaldom Tuskom, Starmer je naglasio da Zapad koordinira jedinstven odgovor na ruski stav u pregovorima. Dodao je da je tim povodom već vođen razgovor s američkim predsednikom Donaldom Trampom, što nagoveštava da će sledeći koraci biti sinhronizovani.
Prema onome što je saopštio britanski lider, u fokusu više nije samo diplomatski pristup, već reakcija šire zapadne koalicije. Rečeno je tiho, ali značenje je jasno – ako Moskva ne menja ton, menjaju se metode.
Sa ruske strane, retorika je znatno drugačija. Vladimir Medinski, pomoćnik ruskog predsednika i šef delegacije, izjavio je da su direktni pregovori sa ukrajinskom stranom završeni i da će formalni dijalog biti nastavljen tek nakon što obe strane finalizuju konkretne predloge o mogućem prekidu vatre. On je ocenio rezultate sastanka pozitivno, što ukazuje na dve potpuno različite percepcije onoga što se u Istanbulu dogodilo.
Zatim je usledio oštar zaokret. Medinski je, govoreći za medije, u jednom trenutku ukrajinskim predstavnicima održao istorijski čas, podsećajući ih da je Rusija sa Švedskom ratovala 21 godinu, aludirajući time na to koliko uporna može biti ruska diplomatija kada je u pitanju ostvarivanje strateških ciljeva.
Ova izjava nije prošla neprimećeno. Mnogi su je pročitali kao poruku da Moskva nije spremna na ustupke pod pritiskom, bez obzira na širi međunarodni kontekst, a upravo taj kontekst postaje sve složeniji.
U trenutku kada se traga za „papirnim rešenjem“, politički signali sa obe strane sve više liče na pozicioniranje pred sledeću fazu. Zapad šalje poruku o jedinstvu i odlučnosti, Moskva o izdržljivosti i strpljenju, a prostor između – pregovaračka trpeza – deluje sve tanje.
S obzirom na to, da je sledeći korak u rukama Kijeva i Moskve, ostaje pitanje- da li je ovo bila prilika koja će se kasnije smatrati propuštenom, ili tek prvi čin u seriji koje slede? U svakom slučaju, Tirana i Istanbul su pokazali da papir i realnost nisu uvek na istoj strani mape.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
