Da li ćemo danas možda čuti koji je plan Beograda za rešavanje pitanja Kosova?
Tog oktobra 2017. sednicu Narodne skupštine posetio je kamen sa Kosova što „preteć’ suncu dere kroz oblak“.
„Moram vas prekinuti, je l’ to kamen“, upitala je tada predsednica skupštine Srbije Maja Gojković, dok je lider Dveri Boško Obradović recitovao stihove Otadžbine Đure Jakšića.
[adsenseyu1]
Od tada se mnogo toga promenilo – Obradovića, kao i većeg dela opozicije, više nema u skupštinskim klupama, ali se zato vraća Kosovo. Doduše, bez kamena.
Gojković je za ponedeljak zakazala posebnu sednicu parlamenta o Kosovu i Metohije, kada će se poslanicima, ministrima i premijerki obratiti predsednik Aleksandar Vučić.
Vučić je najavljujući sednicu rekao da će saopštiti okviran plan za pregovore i predstaviti izveštaj o dosadašnjem radu.
Opozicija, analitičari i neki kosovski Srbi veruju da javnost ipak neće čuti nešto novo, niti saznati nešto više o tome šta će biti pregovaračka pozicija Srbije.
„Teško da će se pojaviti nešto novo ili nešto što će nas iznenaditi. U osnovi su sva potencijalna rešenja uglavnom potrošena“, kaže za BBC na srpskom Živojin Rakočević, direktor Doma kulture u Gračanici.
A koje su opcije za Kosovo? To niko ne zna.
Posle šest meseci pauze zvaničnici Beograda i Prištine krajem aprila ponovo su se našli u istoj prostoriji, ali ne u Briselu, već u Berlinu na samitu zemalja Zapadnog Balkana gde su ih ugostili nemačka kancelarka Angela Merkel i predsednik Francuske Emanuel Makron.
Pregovori u Briselu prekinuti su zbog uvođenja takse na uvoz robe iz Srbije na Kosovo.
Novi sastanak zakazan je za početak jula. Rakočević kaže da bi „nova ideja koja bi relaksirala odnose Srba i Albanaca zaista bila iznenađenje“.
„To nije moguće očekivati, jer sve što se dešavalo 30 godina unazad ne ostavlja prostor za optimizam da će se poboljšati stanje Srba na Kosovu“.
Popov veruje da su dve opcije na stolu – ili su barem bile – a da je prva evropska.
[adsenseyu4]
„Tu bi trebalo da se ide na pravljenje dokumenta koji bi, uslovno rečeno, bio prihvatljiv za obe strane.
„Srbija bi dobila priliku da sever Kosova ima dvojnu upravu ili nešto slično, a zauzvrat bi potpisala pravno obavezujući sporazum kojim ne priznaje Kosovo, ali garantuje da ga neće blokirati na putu ka uključivanju u međunarodne institucije“.
Druga opcija je američka, kaže Popov, ističući da su Sjedinjenje Države iskoristile trenutak u kojem je Evropa izgubila konce nad dijalogom i umešale se.
„To je ta varijanta razgraničenja, za koju su se držali i Vučić i Tači, ali ona više nije realna.
On smatra da Nemačka i Francuska kao vodeće zemlje Evropske unije možda kasnije izađu sa novim planom, ali sumnja da će ponuditi nešto novo.
„Sastanak u Berlinu i ovaj koji sledi 1. jula su tu samo da se popuni vakuum i da se ne dozvoli da se briselski proces iščaši iz evropskih okvira, jer se videlo da SAD žele da budu deo rešenja.
„Trampova administracija bi to da uknjiži i kaže da je to rešeno u njihovo vreme, kao što neki drugi u karijeri imaju Dejton“, smatra Popov.
