Vašington obećava Evropi sve više nafte i gasa. Nada pre svega usmerena ka kompanijama, koje vade gas iz škriljaca. Međutim, oni više ne mogu da povećaju proizvodnju.
Bušenje novih nalazišta je veoma skupo i brzo se iscrpljuje. Istovremeno, investitori su se naglo ohladili prema tom vidu biznisa, ne čekajući obećani profit. Stručnjaci očekuju rekordan pad proizvodnje.
Američka industrija nafte i gasa teško je pogođena pandemijom. U 2020. godini na stotine preduzeća je otišlo u stečaj. Broj gasnih i postrojenja za bušenje, je u stalnom opadanju, kompanije obustavljaju rad. Pre svega, stradale su kompanije koje su vadile naftu iz uljnih škriljaca, koje su se i pre pandemije, suočile sa akutnim nedostatkom investicija.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
Kako je rejting agencija „Fič“ analizirala još 2021. godine, proizvođači se bave optimizacijom troškova i povraćajem investicija, a ne povećanjem proizvodnje.
Po svemu sudeći, predviđanja se ostvaruju. Postoji kritičan nedostatak novca. Operateri moraju da buše nalazišta, a to je ogroman trošak. Umorni od neisplativih projekata, investitori gube interesovanje za škriljce.
Investitori razočarani
Vrhunac investicija bio je u periodu 2010-2014, kada je uloženo oko 125 milijardi dolara. Ipak, rezultati „dekade škriljaca” razočarali su investitore. Nekoliko desetina vodećih kompanija potrošilo je skoro 200 milijardi više nego što je zaradilo. Samo nekoliko je ostvarilo profit.
Hiljade bušotina, izbušenih u proteklih pet godina, crpe mnogo manje nafte i gasa, nego što su njihovi vlasnici obećali.
Kao rezultat toga, samo 56,6 milijardi dolara je privučeno u taj deo sektora u 2016. godini, a 19,4 milijarde dolara u 2019. godini, uprkos povećanju proizvodnje. Naftnu industriju zahvatio je talas bankrota- samo u 2020. godini gotovo 50 preduzeća je bankrotiralo.
„Kompanije za naftu iz škriljaca aktivno su uzimale kredite i izdavale obveznice, a onda su se cene nafte srušile. To je veoma uplašilo tržište“, objašnjava Leonid Hazanov, nezavisni industrijski stručnjak.
Od onih koji su ostali na površini, „Volstrit“ je zahtevao da rade na osnovu svojih mogućnosti. Potrebno je vratiti investicije, a ne trošiti novac na agresivne strategije rasta.
„Moramo da poštujemo finansijsku disciplinu- profit ide na dividende akcionarima i vraćanje dugova. Kao rezultat toga, proizvodnja raste mnogo sporije nego pre krize 2020., i nema preduslova za promenu situacije“, piše „OilPrice“.
Drugi faktor je nedosledna politika vlade. Administracija Džoa Bajdena šalje oprečne signale- s jedne strane krivi visoke cene benzina i zahteva proširenje proizvodnje, a sa druge strane preti povećanjem poreza na „prljavu” energiju.
Sa rekordnom inflacijom, poremećajima u lancima snabdevanja i problemima u regulatornom okviru, nemoguće je izgraditi dalekosežne planove za bušenje i proizvodnju.
Nedostatak razumevanja od strane administracije investicionog ciklusa u sektoru nafte i gasa, doprinosi porastu cene energije.
Neizvesnost je sve veća, a ulaganja je sve manje, žale se tržišni igrači.
„Nekada su „kompanije iz škriljaca“ cvetale. Sada samo stagniraju, uprkos visokim cenama nafte i zahtevima Bele kuće da proizvedu još“, primećuje „Volstrit Džurnal“.
„Za razliku od Saudijske Arabije i Rusije, koje prilagođavaju proizvodnju u zavisnosti od potražnje, američki proizvođači škriljaca reaguju isključivo na cene. Ovo je tržište bez mozga“, kaže generalni direktor „BP“, Robert Dadli.
Za investitore je „revolucija iz škriljaca“ bila katastrofa, kaže Stiv Šloterbek, bivši izvršni direktor „EKT-a“, najvećeg svetskog proizvođača prirodnog gasa. „Svaki put kada buše, milijarde odlete u kanalizaciju“, naglašava on. „Nije ni čudo što akcije stalno padaju.“
Oštro usporavanje
Izvršni direktor „Pioneer-a“ Skot Šefild se slaže: „Pritisak investitora i ograničeni resursi za bušotine, znače da proizvođači škriljaca ne mogu da buše kao nekada. Rast od 15-20% godišnje ne dolazi u obzir, ako se nastavi ovako.“
„FLOV Partners“ je izračunao da će pet najvećih američkih proizvođača škriljaca — EOG Resources Devon Energy, Diamondback Energy, Continental Resources i Marathon Oil — ostati bez rezervi za oko šest godina, dok će proizvodnju povećati za 15% godišnje.
Prema Šefildovim procenama, realna cifra je 2-3% godišnje, i to po cenama od 70 do 100 dolara po barelu. Pre pandemije je, inače, bilo i do 30 odsto.
Konačno, o tome da se revolucija iz škriljaca privodi kraju, svedoči i značajno smanjenje udela takve nafte u svetskoj proizvodnji. OPEK je odavno povratio kontrolu nad tržištem, i diktira svoje uslove. Ukratko, Evropa gladna energije ne bi trebalo da se oslanja na američke resurse iz škriljaca, ako OPEK iznenada smanji proizvodnju.
Pratite naše najbolje vesti na Vkontakte
Webtribune.rs
