Oklopna vozila, helikopteri i druge vrste oružja su postali tražena roba – ne samo zbog rata u Ukrajini. Nemački kancelar Olaf Šolc bi rado ubrzao proizvodnju u Nemačkoj, ali to nije nimalo lako, piše Dojče vele.
Politika naoružavanja je u Nemačkoj „predugo“ vođena kao da se radi o kupovini automobila, rekao je kancelar Olaf Šolc u februaru povodom početka gradnje fabrike municije u sastavu Rajnmetala, velikog nemačkog proizvođača oružja. Automobil se naruči i onda ima samo da se sačeka tri do šest meseci dok ne stigne iz fabrike.
-Ali, industrija oružja ne funkcioniše tako. Oklopna vozila, haubice, helikopteri i sistemi protivvazdušne odbrane ne stoje na policama. Ako se tokom godina ništa ne naručuje, ništa se ni ne proizvodi.
ODBRANA ZEMLJE JE PONOVO TEMA
Potreba za oružjem i municijom je ogromna, ne samo da bi Ukrajina dobila vojnu podršku.
-Ne možemo se pouzdati u to da Amerikanci uvek za sve plaćaju ceh, odnosno da stavljaju materijal na raspolaganje. To znači, povećanje dimenzija vojne proizvodnje, odbrambene i oružane industrije, scenariji pa i oni za odbranu zemlje, moraju se ponovo aktivirati, rekao je „zeleni“ vicekancelar i ministar privrede Robert Habek na jednom zasedanju u martu.
NE ŽELI SE „POSLOVANJE SA SMRĆU“
Nakon decenija razoruižanja ovo je ne manje nego zaokret za 180 stepeni. Posle Pada Zida 1989. i ponovnog ujedinjenja Nemačke 1990, mir je za Nemačku izgledao kao novi status kvo. Bundesver je smanjen, izdaci za oružje su ukidani.
Prema jednoj studiji fondacije Fridrih Ebert, vojnotehnička industrija se u Nemačkoj smanjila za oko 60 procenata. Od oko 290.000 radnih mesta ostalo ih je nešto manje od 100.000.
Sa duhom vremena u Nemačkoj se slagalo distanciranje od vojne industrije. Godine 2014.
je tadašnji vicekancelar Zigmar Gabrijel (SPD) rekao da neće „poslovanje sa smrću“ a i kancelarka Angela Merkel se nije interesovala za poslove sa oružjem.
Veliki koncerni poput Rajnmetala su sve više premeštali svoje pogone u inostranstvo – što im je omogućavalo i da zaobiđu ograničenja izvoza iz Nemačke.
Još krajem 2021, kada su SPD, Zeleni i FDP došli na vlast, planirali su dalje ograničavanje biznisa sa oružjem. Ali, potom je Rusija izvršila prepad na čitavu Ukrajinu.
GRAĐANI SE BRANE
Zaokret ka većoj militarizaciji još nije dospeo u glave mnogih Nemaca. To se vidi i po traženju dodatnih lokacija za proizvodnju oružja.
-Nećemo fabriku municije u Troizdorfu, nećemo se pognuti pod pritiskom iz Berlina! – tim sloganom su se građani i lokalni političari u Klajnštatu u Severnom Porajnju-Vestfaliji pobunili protiv građevinskih planova firme Dil difens.
Oni su ukazivali da moraju postojati neophodne površine za odstojanje koje su propisane iz bezbednosnih razloga. A lokalno stanovništvo bi te površine radije iskoristilo za gradnju stanova.
Troizdorf nije usamljen slučaj. I u Saksoniji se protestovalo kada je u proleće 2023. Obznanjeno da bi Rajnmetal tamo možda gradio fabriku baruta.
Na kraju su se planovi izjalovili zato što država nije mogla da obezbedi inicijalni novac za to. To je jedan poslanik CDU zamerio vladi u Bundestagu.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Truth Social
