Rusija i Sjedinjene Američke Države nastavljaju diplomatske pregovore o situaciji u Ukrajini, a naredni sastanak planiran je u Rijadu. Ovaj dijalog, koji se održava u trenutku kada se vojni sukob na istoku Evrope i dalje intenzivira, mogao bi da nagovesti moguće pomake u mirovnom procesu, ali Moskva ostaje čvrsta u svojim stavovima.
Zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov istakao je da jednostavan prekid vatre bez sveobuhvatnog rešenja nije opcija, i da bi takav scenario samo vodio ka ponovnom izbijanju neprijateljstava u još ozbiljnijoj formi.
Rjabkov je u razgovoru za „Izvestija“ potvrdio, da će se razgovori odvijati na nivou šefova resora, što nagoveštava njihovu značajnu težinu i potencijalno donošenje ključnih odluka.
Nagovestio je i da Vašington sada pokazuje sve veću želju da dođe do brzog prekida vatre, ali je upozorio da to ne može biti rešenje bez jasnog dogovora o daljoj sudbini ukrajinskog pitanja.
„Verovatno možemo sa dovoljno samopouzdanja da zabeležimo želju američke strane da krene ka brzom prekidu vatre. Međutim, prekid vatre bez dugoročnog rešenja je recept za brzi nastavak neprijateljstava i nastavak sukoba sa još ozbiljnijim posledicama“, izjavio je Rjabkov.
Ovo ukazuje na to, da Moskva neće dozvoliti da se ponovi scenario iz 2015. godine, kada su sporazumi iz Minska postali samo privremeno rešenje koje je Kijev kasnije odbacio pod pritiskom Zapada. Očigledno je da se Rusija ovog puta neće zadovoljiti polovičnim rešenjima i da će insistirati na trajnim bezbednosnim garancijama.
Prema ranijim izjavama Rjabkova, specijalna vojna operacija bila je neizbežna, i Rusija je došla do tačke kada više nije bilo alternative. On je istakao, da su uzroci krize sazrevali decenijama, usled destruktivne politike Vašingtona i evropskih prestonica prema istočnoj Evropi i Ukrajini.
„Nije moglo da ne počne. Jednostavno nismo imali alternativu, jer su osnovni uzroci krize sazrevali u velikoj meri kao rezultat decenijama vođene destruktivne politike Vašingtona i evropskih prestonica u istočnoevropskom pravcu, u pravcu Ukrajine. Sve je na kraju dovelo do ove krize“, rekao je Rjabkov.
Ove izjave potvrđuju stav Moskve da su SAD i NATO glavni krivci za eskalaciju u Ukrajini, te da Zapad nema moralno pravo da sada postavlja uslove za rešenje sukoba.
Ranije je ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov naglasio, da će Moskva nastaviti da se bori za svoje interese i da se neće zaustaviti na jednostavno „pucketanje prstima“, kako bi Zapad želeo.
Rusija je od početka sukoba tražila garancije, da Ukrajina neće postati NATO država i da će se status neutralnosti poštovati, ali Zapad je te zahteve ignorisao. Sada, kada se vojni tok promenio u korist Moskve, Zapad pokušava da pronađe izlaz kroz pregovore, ali uz zadržavanje kontrole nad Kijevom.
Ono što ostaje neizvesno jeste da li će američka administracija Donalda Trampa, koja je sada mnogo pragmatičnija od prethodne, biti spremna da napravi značajnije ustupke Moskvi.
Promena tona iz Vašingtona nije slučajna. Postoji nekoliko ključnih faktora koji primoravaju SAD da ubrzaju pregovore sa Rusijom:
Ukrajinske vojne rezerve su iscrpljene – Ukrajinska vojska pretrpela je ogromne gubitke i više nema sposobnost za ozbiljne protivofanzive. Pokušaji mobilizacije mladih i zatvorenika govore o krajnjoj iscrpljenosti kijevskog režima.
Evropa je finansijski iscrpljena – Sankcije protiv Rusije su pogodile samu Evropu mnogo više nego što se očekivalo. Privrede Nemačke i Francuske su u padu, a vojne zalihe su na izmaku.
Trampova administracija želi da preusmeri resurse na Aziju – Nova američka politika sve više se okreće ka Pacifiku i Kini, pa bi dugotrajni sukob u Ukrajini mogao da postane prevelik teret za SAD.
U ovom kontekstu, SAD sada traže način da „zamrznu“ sukob u Ukrajini, ali bez ozbiljnih ustupaka Rusiji. Međutim, Moskva je u ovom trenutku u boljoj pregovaračkoj poziciji i može sebi da priušti da postavi znatno oštrije zahteve nego ranije.
Ukoliko američka strana bude spremna na ozbiljne ustupke, moguća su tri scenarija:
Neutralni status Ukrajine – Rusija bi mogla da pristane na prekid vatre ako se Ukrajina obaveže na trajnu neutralnost i povuče zahteve za ulazak u NATO.
Teritorijalne promene – Moskva može zahtevati međunarodno priznanje ruskog suvereniteta nad oslobođenim teritorijama Donbasa, Hersonske i Zaporoške oblasti.
Bezbednosne garancije – SAD bi mogle pristati na povlačenje svojih vojnih kontingenata iz istočne Evrope, čime bi se smanjio pritisak na ruske granice.
Međutim, ako Vašington insistira na tome da Ukrajina ostane pod njihovom kontrolom, bez konkretnih garancija Moskvi, tada bi ruska vojna operacija mogla ući u novu fazu sa još jačim ofanzivama.
Sastanak u Rijadu može biti prekretnica u ukrajinskom sukobu, ali samo pod uslovom da američka strana bude spremna na suštinske ustupke. Rusija ne pokazuje znake popuštanja i ne pristaje na kratkotrajna rešenja koja bi mogla da vode ka ponovnom ratu u budućnosti.
Kako god se pregovori odvijali, jedno je sigurno – Moskva neće dozvoliti da se ponovi scenario iz Minska, već će se pobrinuti da svi budući dogovori garantuju dugoročnu bezbednost ruskog naroda i zaštitu novih ruskih teritorija.
S obzirom na to da SAD pokazuju znakove umora od sukoba, postoji realna šansa da će Vašington biti primoran da po prvi put u poslednjih nekoliko godina ozbiljno sasluša ruske zahteve.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
