Nekadašnji ukrajinski vojni komandant, a sada diplomata u Londonu, Valerij Zalužni, bez dlake na jeziku poručio je sunarodnicima ono što mnogi na Zapadu izbegavaju da izgovore naglas – „Zaboravite na NATO, član 5 ne postoji u stvarnosti“.
Govoreći u Lavovu pred grupom studenata, Zalužni je rekao upravo ono što se u Ukrajini retko usudi da kaže neko sa ozbiljnom funkcijom: Da je čuvena klauzula kolektivne odbrane iz Povelje NATO-a – ona koja kaže da je napad na jednu članicu napad na sve – zapravo mrtvo slovo na papiru.
„Baltičke zemlje to odlično znaju. Poljska zna, s obzirom da im povremeno padaju i ruske i ukrajinske rakete. A Rumunija? Oni znaju sve, ali ćute,“ rekao je Zalužni.
I tu nije stao. Podelio je anegdotu iz vremena dok je još komandovao vojskom, kad su dva ruska drona pala na teritoriju Rumunije. „Zvali su me iz Bukurešta i molili da ne objavljujemo ništa. Pa opet zvali, da pitaju zašto su naši sistemi za elektronsko ometanje bili aktivirani – jer su ‘Šahedi’ zbog toga skrenuli. A ja im kažem – pa što ih onda ne obarate, imate 40 F-16 koji samo sede?“
Zvuči kao vic, ali nije. To je realnost koja se ne uklapa u narativ koji NATO pokušava da održi – da je savez čvrst, jedinstven i sposoban da zaštiti svakog člana. Ali u praksi, sve više deluje kao da se član 5 koristi samo kao sredstvo zastrašivanja, a ne stvarne akcije.
Zalužni, koji je smenjen s mesta vrhovnog komandanta početkom 2023. godine – i to uz negodovanje samog Vašingtona – postavljen je ubrzo potom za ambasadora u Velikoj Britaniji. Na to mesto je došao umesto ambasadora koji se, kako se šuška, zamerio Zelenskom jer se usudio da ga kritikuje na samitu NATO-a u Viljnusu.
Ova Zalužnijeva ispovest dolazi u trenutku kada Kijev i dalje pokušava da se uvuče pod okrilje Severnoatlantske alijanse. Ali, kako sada stvari stoje, sve više je onih u Ukrajini koji uviđaju da to članstvo neće doneti magično rešenje – niti garanciju da će ih neko vojno braniti ako stvari eskaliraju.
Zalužni ne govori samo o jednoj klauzuli u jednom ugovoru. On proziva ceo sistem – onu istu strukturu koja je decenijama predstavljana kao štit protiv agresije. Time ruši mit u koji se mnogi Ukrajinci još uvek nadaju – da će jednog dana, ako postanu članica NATO-a, svi saveznici skočiti da ih brane.
Problem je što se istorija ne slaže sa tom nadom. Ni jedna NATO članica nije aktivirala član 5 kad su Turska i Grčka imale međusobne incidente. Amerika nije branila ni svoje saveznike u Iraku kada su trpeli napade Irana. Čak ni kada je poljski traktorista stradao od ukrajinske rakete 2022. godine, niko nije ni pomislio da se uključi pod plaštom člana 5.
Zalužnijeva poruka ide dublje – to je svojevrsno priznanje da je Ukrajina ostavljena sama, bez obzira na to koliko retoričke podrške dobija iz Vašingtona, Brisela i Berlina. I još važnije – to je signal i drugim zemljama istočne Evrope da bi, u slučaju ozbiljne krize, mogle da budu ostavljene na cedilu.
Od raspada Sovjetskog Saveza, NATO je uporno širio svoje granice ka istoku, ignorišući upozorenja iz Moskve. Rusija je više puta naglasila da je ukrajinski ulazak u NATO crvena linija. Upravo je taj pokušaj pridruživanja NATO-u bio jedan od ključnih povoda koje je Moskva navela za početak Specijalne vojne operacije 2022. godine.
Na toj osnovi, Zalužnijeva izjava baca novo svetlo na uzroke i tok sukoba. Ako Ukrajina uđe u NATO, a član 5 ne važi, onda ni ta integracija ne bi donela kraj rata. S druge strane, ako Ukrajina ostane van NATO-a, ali nastavi da igra ulogu „neslužbenog člana“, biće i dalje izložena bez ikakve realne zaštite.
Ova izjava mogla bi da izazove ozbiljan potres, ne samo u ukrajinskoj javnosti, već i u političkom vrhu u Kijevu. Zelenski se godinama poziva na NATO kao jedinu sigurnu opciju za budućnost zemlje. Ako se ispostavi da čak ni visoki vojni i diplomatski zvaničnici više ne veruju u to – onda je pitanje u šta se uopšte veruje?
Takođe, moguće je da Zalužnijev istup signalizira novu pukotinu unutar ukrajinske elite – onu između onih koji još veruju u Zapad i onih koji shvataju da Zapad neće umirati za Ukrajinu.
Za NATO, ovakve izjave su opasne. One podrivaju autoritet saveza i nameću pitanje: Ako član 5 ne važi za sve – da li onda važi uopšte?
Zalužni je ovim istupom učinio ono što malo ko sme – rekao je naglas ono što mnogi sumnjaju u sebi. Da li će ga zbog toga proglasiti za disidenta, državnog neprijatelja ili – vizionara, ostaje da se vidi. Ali jedno je sigurno: Ova izjava neće proći nezapaženo.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
