[adsenseyu2]
„Švedska dijeta” odnosno LCHF način ishrane postao je popularan u čitavom svetu. Ovaj režim ishrane, kao što i sam naziv kaže (low carb, hight fat) propagira smanjeni unos ugljenihhidrata, a akcenat stavlja na masti i proteine.
Dijeta se drugačije naziva i „Švedska dijeta” jer su upravo Šveđani prvi prihavtili LCHF pravila i dosta ih koriste u svakodnevnom životu. Švedsko veće je dve godine sprovodilo istraživanje o ovom načinu ishrane i došlo do zaključka da je ovaj režim ne samo potpuno bezbedan, već i veoma zdrav.
Ipak, ne morate potpuno da se odreknete slatkiša, jer postoje i dozvoljne varijante, a pored toga ste uvek siti, zdravi i puni energije.
[adsenseyu4]
Za ljubitelje mesa, mlečnih proizvoda i robe ovo je svakako odličan izbor, a oni koji su je koristili ističu da se ovim načinom ishrane može regulisati šećer u krvi (zbog čega se posebno preporučuje dijabetičarima) i znatno smanjiti telesna težina.
Još jedna povoljnost ove dijete je što možete zaboraviti na kalorije, kao i na određenu satnicu, ali zato morate strogo da se pridržavate pravila i ni u kom slučaju ne posegnete za zabranjenim namirnicama.
DOZVOLJENE NAMIRNICE:
Sve vrste mesa (svinjsko, pileće, juneće, ćureće, divljač)
Sve vrste ribe i rakova i
Jaja na sve načine
[adsenseyu1]
Povrće koje raste iznad zemlje: kupus, kelj, brokoli, prokelj, špargla, tikvice, masline, patlidžan, spanać, pečurke, zelena salata, avokado, luk, paprike, paradajz i sl.
Mlečni proizvodi sa visokim procentom masnoće: jogurt, maslac, pavlaka, kajmak, grčki jogurt, razne vrste sireva
Orašati plodovi: Suncokretove semenke, orasi, bundevine semenke, bademi, orasi, lešnici, indijski orasi, brazilski orasi.
DOZVOLJENO PONEKAD:
Povrće: Cvekla, šargarepa, repa, celer
Voće: Jedna voćka dnevno umesto slatkiša, pogotovo maline jer sadrže male količine šećera
Alkohol: Vina, viski, brendi, votka, kokteli bez šećera i to jedno do dva pića nedeljno
Čokolada sa većim procentom kakaoa (većim od 70 odsto) i to jednom do dva puta nedeljno
NIJE DOZVOLJENO:
Šećer, sokovi, gazirana pića, testa, kolači, mafini, sladoled, torte, musli, granola musli, kao i veštački zaslađivači
Žitarice i skrob: hleb, pasta, pirinač, krompir, pomfrit, čips, žitarice, kaše
Margarin, rafinisana ulja
Pivo
Zamolili smo nutricionisu Branku Mirković da nam odgovori da li je popularna „Švedska dijeta” zaista zdrava ili ne.
-Ako se pogleda lista preporučenih namirnica uočava se da je to ishrana koja je idealna za hladnije klimatske uslove. Nus pojave koje su neprijatne leti ili u prelaznom periodu prosto pogoduju zimi. Povećava se temperatura tela, koriste se citrusi i malo svežeg voća i povrća. Prednost LHCF režima ishrane je i u tome što nema brojanja kalorija – objašnjava Branka Mirković.
Prema njenim rečima, ovakav način ishrane pogodan je za osobe koje žive u hladnijim klimatskim uslovima ili kada su hladnija godišnja doba. Mladim, zdravim osobama koje se izrazito fiziki aktivne ovakav način ishrane veoma odgovara. Ishrana je jednostavna i ne opterećuje, a mogu se konzumirati jela u restoranima ili brzo i lako pripremiti kod kuće.
– Preporučujem da se povremeno primenjuje ovakav način ishrane, posebno kada želite da brzo skinete kilograme i izbacite višak masnoće iz tkiva – naglasila je Branka Mirković.
(zena.blic.rs)[adsenseyu5][adsenseyu5]
