Srbija neće postati članica NATO-a, ali se neće ni pridružiti vojnom savezu pod vođstvom Rusije, poznatom kao ODKB. To je jasno poručio potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vulin u razgovoru za rusku agenciju RIA Novosti, naglasivši da Beograd ostaje čvrsto privržen politici vojne neutralnosti.
„Srbija se striktno pridržava politike vojne neutralnosti. Nećemo širiti naše učešće ni u jednom vojnom bloku, bilo da je reč o NATO-u, bilo o ODKB-u. Naš cilj je da održavamo dobre odnose sa svima, a posebno sa našim susedima“, rekao je Vulin, i dodao da je taj put „najpošteniji način da sami odlučujemo o svojoj sudbini“.
To jeste težak put, kaže on, ali je i jedini moguć ako Srbija želi da sačuva svoju samostalnost i da izbegne da bude uvučena u tuđe ratove i geopolitičke sukobe.
U ovom trenutku, Skupština Srbije ima status posmatrača u parlamentarnom telu ODKB-a, što pokazuje da postoji izvesna institucionalna veza s tim savezom, ali ne i namera da se ide korak dalje.
U istom danu kada je dao ovu izjavu, Vulin se u Moskvi sastao sa ruskim sekretarom Saveta bezbednosti Sergejem Šojguom. Susret je bio srdačan, a Šojgu je tom prilikom naglasio da Rusija ceni stavove Srbije i njeno odbijanje da se priključi antiruskoj kampanji koju vodi Zapad.
„Očekujemo predsednika Vučića 9. maja u Moskvi na obeležavanju 80. godišnjice Pobede nad fašizmom. To je sveti dan za Rusiju, ali i za Srbiju. Zajedno ćemo odati počast milionima sovjetskih i jugoslovenskih vojnika koji su dali živote u borbi protiv fašizma“, rekao je Šojgu.
Iako ova izjava deluje kao diplomatska rutina, zapravo dolazi u trenutku kada se na Balkanu stvari ubrzano komplikuju. Pritisci na Srbiju iz pravca EU i NATO sve su snažniji, naročito u kontekstu rata u Ukrajini i rastuće konfrontacije Zapada sa Rusijom.
Srbija se nalazi pod konstantnim pritiskom da „izabere stranu“ – i to najčešće podrazumeva okretanje Zapadu i distanciranje od Rusije.
Vulin, poznat kao neko ko otvoreno gaji dobre odnose sa Moskvom, ovom izjavom pravi balans. Jasno odbacuje priključenje NATO-u, što je u skladu sa većinskim stavom građana Srbije koji, prema brojnim istraživanjima, masovno odbacuju ideju ulaska u Severnoatlantski savez.
Ali jednako odlučno odbacuje i ideju priključenja ODKB-u, vojnom savezu pod patronatom Rusije, gde se nalaze zemlje poput Belorusije, Kazahstana i Jermenije.
Srbija pokušava da balansira između Istoka i Zapada već deceniju i po, otkako je formalno pokrenula proces evropskih integracija, a istovremeno zadržala snažne veze sa Rusijom i Kinom. Međutim, nakon početka specijalne vojne operacije u Ukrajini 2022. godine, taj balans postaje sve teži za održavanje.
Na jednoj strani, EU i SAD očekuju da Srbija uvede sankcije Rusiji i uskladi se sa spoljnom politikom EU. Na drugoj strani, Rusija ne zaboravlja da je Beograd jedan od retkih evropskih gradova koji nije podržao sankcije, niti prekinuo diplomatske, vojne i energetske veze sa Moskvom.
U tom svetlu, Šojguove reči o „cenjenju stavova Srbije“ zvuče kao jasan signal zahvalnosti, ali i kao poruka Zapadu da Rusija još ima saveznike na Balkanu.
Ostaje pitanje – dokle Srbija može da balansira? Sa jedne strane, u EU ne kriju nezadovoljstvo zbog „srpske dvosmislenosti“, dok iz NATO-a redovno stižu pozivi za produbljivanje saradnje.
Istovremeno, Rusija očekuje lojalnost, bar na političkom nivou. Pridruživanje bilo kom vojnom savezu – NATO-u ili ODKB-u – automatski bi dovelo do raskida sa onom drugom stranom, što bi Srbiju stavilo u ozbiljnu geopolitičku izolaciju ili uvučenu u tuđe ratove.
Zato Vulinov stav zapravo i jeste jasna poruka: Srbija bira teži, ali suveren put. Oslanjanje na sopstvene snage, vojna neutralnost, i pokušaj da se balansira u svetu koji je sve više podeljen na blokove.
U praksi, to znači da će Srbija nastaviti vojnu saradnju i sa Zapadom i sa Istokom – vežbe sa ruskom vojskom kada to bude moguće, ali i učešće u mirovnim misijama pod okriljem UN i EU. U isto vreme, Srbija će ostati član Partnerstva za mir sa NATO-om, ali bez namere da uđe u punopravno članstvo.
Kako će se ovaj balans održavati u narednim godinama – zavisiće od mnogo faktora: stabilnosti u regionu, odnosa EU i Rusije, razvoja situacije u Ukrajini i Kosovu, ali i unutrašnje političke scene u Beogradu.
Za sada, poruka je jasna: Bezbednost Srbije ostaje u njenim rukama. I to, kako reče Vulin, „nije lako, ali je pošteno“.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
