EU pokušava da ublaži udar energetske krize. Analitičari su izračunali: gas kupljen umesto ruskog već je koštao ekstra trilion. Budžet puca po šavovima, teret duga je prešao sve prihvatljive nivoe. A ovo je samo početak. Šta će biti sa Evropom, pišu RIA Novosti.
Teška ekonomija
Sada u EU krizu rešavaju na bilo koji način: Prelaze na ugalj, povećavaju uvoz tečnog prirodnog gasa (LNG).
Planovi su ambiciozni: smanjiti potrošnju ruskog goriva za 66%, a do 2027. godine potpuno okončati. Konkretno, govorimo o ubrzanju prelaska na obnovljive izvore. Ali zeleni planovi do sada ne ulivaju mnogo nade. Energetske kompanije nemaju dovoljno iskustva u izgradnji vetroturbina, logistici, distribuciji i upravljanju kapacitetima.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
Štednja je težak posao. Savezna agencija za mrežu Nemačke priznala je da ni preduzeća ni domaćinstva u tome zaista ne uspevaju.
„Potrošnja prilagođena temperaturi u kalendarskim nedeljama 48 i 49 bila je samo 12 odsto ispod referentne vrednosti u poslednje četiri godine i stoga je u kritičnom opsegu“, saopštio je regulator.
Prema podacima Međunarodne agencije za energiju (IEA), godišnja potražnja za gasom u Evropi smanjena je za 50 milijardi kubnih metara. Međutim, u 2023. godini predviđa se deficit od 27 milijardi. I ovo je vrlo realan scenario: ruske isporuke će prestati, a kineski uvoz LNG će se oporaviti na nivoe iz 2021. godine.
Proračuni se nisu ostvarili
Ipak, pripremili su se za zimu, objekti PGS-a su bili popunjeni skoro 90%. Nedostatak cevovodnog uvoza pokrivao je uglavnom LNG: u periodu januar-oktobar isporuke su porasle skoro 2,5 puta (sa 44,5 na 107 milijardi kubnih metara). To je bilo moguće zbog pada potrošnje goriva u Aziji zbog kovida.
Takođe su procenili cenu „zamene gasa“. Prema planu, objavljenom još u maju, odbacivanje plavog goriva i rešavanje srodnih problema trebalo je da košta 220 milijardi dolara. Izašlo je više: zajedno sa svim paketima pomoći, subvencijama i merama za zaštitu potrošača od skoka cena, do kraja novembra račun je premašio 700 milijardi.
Prema analitičarima Blumberga, gubici Evropljana od gasnih manevara su još veći – skoro trilion dolara. I još se kreću naviše.
Borba za tankere
Rusija više neće pomagati Evropi da formira rezerve dovoljne da prebrodi sledeću zimu.
„Konkurencija za LNG tankere će se pojačati“, upozorava Blumberg.
I tu je nevolja. Vozarine su porasle: do sredine oktobra, prema Baltičkoj berzi, dostigle su 450.000 dolara dnevno, šest puta više nego u januaru. Isporuka nafte sa Bliskog istoka u Japan poskupela je za 100 odsto.
Tako je krajem oktobra Shell iznajmio tanker Iiannis za isporuku u Evropu za 400.000 dolara dnevno. GAIL Indija je dobila Schneeveisschen za 360 hiljada.
Azija se budi
Evropa može samo da poveća kupovinu skupog LNG-a. Ali, kažu ekonomisti, biće sve teže: Azija izlazi iz hibernacije. Prema China National Offshore Oil, uvoz tečnog prirodnog gasa u Kinu će porasti za sedam odsto 2023. godine.
Ista dinamika u Japanu, Pakistanu i Indiji. Da bi se takmičila sa azijskim kupcima, Evropska unija će morati da plati još više – i za gas i za transport.
Evropski istraživački centar Brueghel tvrdi da će se „energetska glad“ povlačiti godinama i da će troškovi skočiti u nebo. Nema odakle uzeti novac: državni budžeti EU su iscrpljeni. A teret duga skoro polovine evropskih zemalja prelazi granicu od 60 odsto postavljenu u Evropskoj uniji.
Stručnjaci smatraju da se situacija može samo delimično izjednačiti 2026. godine, kada će Katar i SAD povećati proizvodnju LNG. Do tada, EU je u trci za obnavljanje zaliha svake zime.
Evropski gasni fjučersi, nakon što su u julu dostigli maksimum od 345 evra po megavat-satu, pali su na 135. Prema Bloomberg Economics-u, ako kotacije ponovo porastu na 210, potrošnja na plavo gorivo će dostići pet odsto BDP-a.
Ovo stvara rizik da se kratka recesija pretvori u duboku. A evropske vlade više neće moći da subvencionišu i energetske kompanije i stanovništvo.
Pratite naše najbolje vesti na Vkontakte
Webtribune.rs
