U Srbiju ne namerava da se vrati 76 odsto visokoobrazovanih ljudi koji su iz nje otišli, bar svaki treći student planira da ode iz Srbije.
90 odsto njih u tome ima podršku roditelja, podaci su koje je objavio RTS.
Kako je navedeno, u planovima za odlazak prednjače oni koji studiraju informaciono-komunikacione tehnologije i medicinu.Školovanje jedne osobe u Srbiji, od obdaništa do fakultetske, odnosno doktorske diplome, košta 200.000 dolara. A, samo tokom jedne godine Srbiju napusti 20.000 mladih i obrazovanih ljudi, koje je država uglavnom i sama školovala.
[adsenseyu1]
Ministarka zadužena za populacijonu politiku Slavica Đukić Dejanović rekla je za RTS da prosečni emigrant ima skoro 29 godina (28,7), a da je svaki četvrti visokoobrazovan.
Željena zemlja zavisi od profila studija. Tako oni koji se školuju za IT planiraju da odu u Ameriku, a medicinari i studenti društvenih nauka u Nemačku.
Sledeće zemlje na listi poželjnih su Švajcarska, Austrija i Norveška.
„Medicinari imaju najbolje uslove u Nemačkoj i dosta je organizovanih akcija da odu tamo, i sa jedne i sa druge strane. S jedne strane, to je interes naših mladih stručnjaka, a sa druge je nemačka država koja jako vodi računa o tome da pridobije što kvalitetnije i što obrazovanije ljude, među kojima su i naši kadrovi“, rekla je ministarka zadužena za populacionu politiku.
Kao jedan od svojih prioriteta država je postavila upravljanje migracijama mladog i obrazovanog stanovništva. Tim povodom sprovedeno je istraživanje među studentima, koje bi trebalo da ukaže na to kako se kadrovi mogu zadržati u zemlji, odnosno vratiti u zemlju.
Glavni razlozi zbog kojih studenti žele da odu su nemogućnost nalaženja posla i posla u struci, slabo plaćeni posao u struci, nizak životni standard.
Đukić Dejanović je navela da deo rešenja vidi u adekvatnom planu za visokoobrazovne profile, gde će upisna politika biti u skladu sa potrebama našeg tržišta.
„Ove godine nas očekuje dokument koji reguliše plan visokog obrazovanja i ministar prosvete Mladen Šarčević je posvetio dužnu pažlju ovom pitanju, ne samo dualnom obrazovanju već planovima upisne politike. Ako upišemo studente na profile za koje znamo da imamo hiperprodukciju kadra i koji će nam otići, mi zapravo školujemo nekog ko će otići“, kazala je Đukić Dejanović.
Na pitanje šta bi ih odvratilo od odlaska, više od 50 odsto studenata odgovorilo je – posao u struci. Oko 15 odsto njih je kao podstrek navelo novac za sopstveni biznis, a bilo je i onih kojima je dovoljan razlog povoljan stambeni kredit.
Ministarka nagoveštava da će u budućnosti biti više mogućnosti za zapošljavanje visokoobrazovanih kadrova.
„Politika države je da bude što više različitih investicija koje treba da angažuju mlade, obrazovane ljude, i u skladu sa početnim rezultatima ove politike možemo reći da će u tom delu biti bolja budućnost za zapošljavanje obrazovanih ljudi“, rekla je Đukić Dejanovićeva.
Ukazuje na to da je njen kabinet dodelio nepovratna sredstva 61 opštini za pokretanje sopstvenog biznisa za mlade ljude. Što se tiče stambenog pitanja, kaže da se radi i na tom polju.
„Mi smo čak otkupili osam kuća na periferiji Sombora, adaptirali ih i dali ključ u ruke mladim parovima, stručnim ljudima, koje želimo tako da stimulišemo. Napravili smo model za jedinice lokalne samouoprave, koje treba tako da budžetiraju sredstva i razmišljaju i na taj način“, rekla je ministarka.
Upitana o tome da li će biti uvećana sredstva za nauku, budući da Srbija za to izdvaja manje od 0,5 odsto budžeta, a da, na primer Austrija izdvaja 100 puta više, Slavica Đukić Dejanović je poručila da će se i u toj oblasti izdvajati više novca.
Međutim, kao najveći problem navela je to što za svaku četvrtu mladu osobu koja planira da ode iz zemlje nijedan od ponuđenih motiva nije dovoljan da promene odluku.
(Beta)
