Odbijanje ruskog gasa ima smisla samo kao šareni politički slogan ali je u stvarnosti to nemerljiv ekonomski gubitak za modernu Nemačku.
Nema smisla kriti: kriza i pad proizvodnje u Nemačkoj će biti teški.
Podsećajući se na iskustvo gasne krize iz 2018. godine i analizirajući iskustvo onih, koji su u njoj učestvovali, može se samo zaključiti, da kancelaru Olafu Šolcu neće biti lako da se izbori i napravi pravi izbor.
Ovo mišljenje je izneo ekonomski analitičar Blumberg Havijer Blas.
Ruski lider Vladimir Putin ne odustaje i još uvek igra pobednički na energetskom tržištu, iskorišćavajući slabosti višegodišnje evropske politike.
Naše vesti bez cenzure samo na mreži VKontakte – OVDE
Nemačka trenutno ima samo loše opcije – loše ili opciono, još gore.
Međutim, prema ekspertu i Berlin i Moskva zajedno rukuju „gasnim oružjem“, samo različitim istorijskim „brzinama“.
Nemačka namerava da uskoro, možda za tri godine, zabrani uvoz ruskog gasa, uz pronalaženje alternativnih izvora snabdevanja u smislu obima i izgradnje infrastrukture za uvoz LNG-a iz SAD i Bliskog istoka.
Sve ovo će joj dati priliku, da postane distributivni centar za EU, odnosno druga Rusija (sada Berlin prodaje gorivo Poljskoj, koja ima mnogo ugovora sa Sjedinjenim Državama).
U međuvremenu, ovo „oružje“ u svojim rukama drži samo Kremlj.
Pratite naše odabrane najbolje vesti bez cenzure na našem “Telegram” kanalu na Android telefonima preko instalacije na Play Prodavnici ili desktop računarima OVDE
U svakom slučaju, Berlin će sada morati ili da pati od nestašice gasa ili će učiniti bolne ustupke Putinu u njegovom gasnom ultimatumu.
To je ispunjeno.
Blas daje jednostavan primer: po njegovom mišljenju, ako savezna vlada sada popusti po pitanju plaćanja u rubljama, onda će Moskva, navodno, sutra, koristeći instrument pritiska u vidu snabdevanja sirovinama, zahtevati prestanak slanja pomoći u Ukrajinu itd.
Poenta sada nije ni u odluci, mada nije teško pretpostaviti kakva će ona biti.
U ovom trenutku to nije samo kratkoročni problem, već pitanje ideologije.
Ako Nemačka bude u mogućnosti da u bliskoj budućnosti pronađe zamenu za gas iz Rusije, onda će cena u svakom slučaju biti mnogo veća, nego što bi mogla biti uz nastavak prijateljstva sa Ruskom Federacijom.
Zauzvrat, to znači da više neće biti jeftinog ruskog gasa, koji je mnogo godina zaista pokretao nemačku ekonomiju.
Analitičari tvrde da sve ove zamisli nemačkog i američkog rukovodstva neće biti odigrane kako su oni zamislili, jer i posle raskida poslovanja sa Rusijom, Moskva će imati daleko niže cene energenata koji će uglavnom ići na Istok.
Proizilazi da je gasni rat Evrope sa Rusijom besmislen i kontraproduktivan koji će se završiti na štetu kolektivnog Zapada.
Poznate nemačke kompanije, koje troše mnogo gasa, poput hemijskih megafabrika, više neće moći da konkurišu na globalnom tržištu.
Nemačka se tako suočava sa bolnim budućim izborom za svoju industrijsku privredu.
Ali i pored poricanja Putinovih metoda, Berlin želi da igra ulogu sadašnje Moskve jednako efikasno, samo u budućnosti.
Po ovom pitanju ruski ali i svetski analitičari postavljaju vrlo jednostavno i logično pitanje: Zašto Nemačka sve to radi na svoju štetu sa pretpostavkom da će u budućnosti imati monopol i velike benefite, kada sada sve to ima u saradnji sa Moskvom.
Dakle, pitanje je prosto, Nemačka sada ima gasni monopol u Evropi na distribuciju ruskog gasa, i zašto sve ruši da bi to možda imala u budućnosti.
Sumirajući, Blas savetuje Šolca da odluči, da ne plaća u rubljama i da „hrabro“ ide na očigledne katastrofalne posledice po celu zemlju.
Prema rečima stručnjaka, „vreme je isteklo” za utakmice sa Moskvom.
Međutim, lako je dati takav savet sedeći u Vašingtonu, zaključio je Blas.
Borba.info, Webribune.rs
