Eventualno učešće Moskve u dijalogu Beograda i Prištine tema je gotovo svakog susreta srpskih i ruskih zvaničnika.
Na mogućnost povratka zvanične Moskve za pregovarački sto ukazao je i ruski ambasador u Srbiji.
Aleksandar Bocan-Harčenko u intervjuu za RIA Novosti ocenjuje da je Rusija spremna da razmotri nove aspekte učešća u rešavanju kosovskog pitanja – ukoliko Srbija to bude želela, prenosi RTS.
Pre 11 godina Generalna skupština UN usvojila je rezoluciju koja je pregovore Beograda i Prištine preselila iz Vašingtona u Brisel. Time i formalno velike sile poput SAD, Kine, ali i Rusije gube učešće u direktnom razgovoru dveju strana.
„U takvim okolnostima ne zavisi više od Srbije da li će Rusija biti uključena u proces. Ako tzv. zapadni partneri Srbije dogovore sa Srbijom da Rusija može da postane deo tog pregovaračkog paketa, onda tu informaciju Srbija može da prenese Rusiji“, kaže analitičar Dragomir Anđelković.
Posle zastoja u pregovorima na relaciji Beograd–Priština–Brisel posle dvadeset meseci, polovinom 2020. godine, jesu otkočeni. Ni tada nisu krenuli željenim tokom. Sjedinjene Države nude pomoć, imenuju izaslanika za dijalog i sve to rezultira potpisom u Ovalnom kabinetu. Od tada sve glasnije poruke i da će se Istok vratiti za pregovarački sto.
„Svako ko može da doprinese boljem razumevanju između Beograda i Prištine je dobrodošao da bude uključen u dijalog između Beograda i Prištine, uključujući i Rusiju i Kinu, koje su članovi Saveta bezbednosti, koje na kraju krajeva ishod pregovora Beograda i Prištine treba da potvrde u Ujedinjenim nacijama“, ističe Nedžmedin Spahiju, analitičar iz Prištine.
Eventualno uključivanje Rusije u pregovore, profesor Ivo Visković vidi u slučaju sazivanja međunarodne konferencije o Balkanu, pa i pitanju odnosa Beograda i Prištine.
„Savet bezbednosti se izjašnjava o onim situacijima gde same UN rešavaju problem, ali bilo je mnogo sporova koje su rešavale regionalne organizacije u Latinskoj Americi i jugoistočnoj Aziji i tu se nije angažovao SB. On je za svoju praktičnu moguću ulogu na neki način delegirao EU, s tim se složila i Rusija, glasala je za to. Prema tome, teško je očekivati danas, nakon nekih promena u geopolitičkom prostoru, da se Zapad složi s tim da se Rusija ponovo vrati u poces“, smatra Ivo Visković, profesor na Fakultetu političkih nauka i bivši ambasador.
„Sada Beograd mora da ispregovara sa EU da Rusija bude u nekom formatu uključena. Bez toga Rusija ne može da bude deo ovog pregovaračkog procesa“, naglašava Anđelković.
I na zvaničnim susretima predsednika Srbije i Rusije gotovo neizostavna poruka – ono što Beograd dogovori sa Prištinom, Moskva će podržati.
„Naravno da je Rusija zainteresovana za ovaj geopolitički prostor, ali interes Zapada je suprotan – oni žele da istisnu uticaj Rusije odavde i u tom smislu oni su sada u prednosti imaju situaciju gde im je i formalno odobreno da to rade. Istina ne čitavom Zapadu, nego EU i verovatno će se tako razgovori i voditi da neće dolaziti do formalnog uključivanja SAD nego faktičkog, jer formalno uključivanje bi onda stvorilo prostor i Rusiji da traži promene“, ističe.
Promene je i pre tri dana tražio ambasador Rusije na sednici Saveta bezbednosti – da predstavnik Prištine ukloni iza sebe zastavu nepriznate države.
(rts)
