Nastojanja francuskog predsednika Emanuela Makrona za realizaciju onoga što je on ranije nazivao „prava evropska vojska“, dobila su veliki impuls u utorak, 22. januara, kada su Francuska i Nemačka potpisale obnovljeni istorijski ugovor, koji potvrđuje njihove međusobne čvrste veze i obavezu pružanja potpore i zaštite jedne drugoj.
Francuski predsednik Emanuel Makron i nemačka kancelarka Angela Merkel potpisali su u nemačkom pograničnom gradu Ahenu novi ugovor, koji obnavlja posleratni sporazum o pomirenju. Originalni Elisejski ugovor bio je potpisan 1963.g. od strane tadašnjeg nemačkog kancelara Konrada Adenauera i francuskog predsednika Šarl de Gola.
[adsenseyu1]
Sadašnje vođe dveju najjačih i ključnih zemalja EU teže tome, da 16-ostranični Ahenski ugovor, usaglašen kao obnova spomenutog Elisejskog ugovora, da snažan podsticaj evropskom jedinstvu koje se susrelo sa problemima Brexita, imigracija i krize u evrozoni.
„Mi to činimo zato što živimo u posebnim vremenima, i zato nam u takvim vremenima trebaju odlučni, jasni i dakelosežni odgovori“, izjavila je Angela Merkel, dodavši, kako je Ahen bio rodni grad Karla Velikog“ – „oca Evrope“.
Emanuel Makron je izjavio sledeće: „U vreme kada Evropi preti nacionalizam, koji raste iznutra… Nemačka i Francuska moraju preuzeti na sebe odgovornost i pokazati put napred.“
U Ahenskom ugovoru uglavnom se radi o učvršćavanju veza Berlina i Pariza u spoljnoj odbrambenoj politici.
„U četvrtom članu ugovora navodi se kako smo mi, Nemačka i Francuska, obavezni jedna drugu podupirati i pomagati, između ostalog i uz pomoć vojne sile, u slučaju napada na naš suverenitet“, izjavila je kancelarka Merkel uoči potpisivanja ugovora.
„Usvojili smo važne odluke u sferi vojne saradnje“, kazala je nešto kasnije nemačka kancelarka i dodala, da je takođe dužna da kaže da „s obzirom na događaje poslednjih godina, mi moramo jednom videti rezultat izgradnje stvarne evropske vojske“. Precizirala je da nova vojna organizacija neće biti zamena ili konkurencija NATO savezu.
Podsećamo: čelnici dveju država vrlo usklađeno promovišu ideju zajedničke evropske vojske. Tako je kancelarka Merkel u svom govoru u Evropskom parlamentu u novembru prošle godine takođe govorila o nužnosti osnivanja „stvarne evropske vojske kao dopune NATO-u“.
Tada je rekla sledeće reči, koje su još danima ozvanjale u ušima, ne samo evropskih političara: „Kako bi je čuli u globalnom svetu, Evropa mora čvršće uzeti sudbinu u svoje ruke, jer vremena, kada smo se mogli bezuslovno oslanjati na druge, već su prošla. Izgradnja stvarne evropske vojske kao dopune NATO savezu pokazaće svetu kako između evropskih zemalja više nikada neće biti rata.“
Pre toga predsednik Emanuel Makron predložio je osnivanje „prave evropske vojske“. On je u intervjuu radiu Evrope 1 početkom novembra prošle godine izjavio sledeće: „Mi moramo zaštititi sebe od Kine, Rusije, a čak i od SAD-a.“
Očigledno je kako se, upravo potpisani novi nemačko-francuski ugovor u Ahenu , može smatrati svojevrsnim osnivanjem vojnog saveza između dveju država, o čemu svedoče i navedene reči iz njegovog 4. člana, o tome, da se dve zemlje moraju međusobno pomagati, ako treba čak i vojnom silom u slučaju ugrožavanja njihovog suvereniteta.
Ne treba zaboraviti kako je Francuska, nakon Brexita, jedina zemlja EU sa statusom svetske vojne sile i jedina od njih koja poseduje atomsko naoružanje i vlastitu nuklearnu vojnu tehnologiju. Dakle, radi se o oživljavanju simbioze između relevantne francuske vojne snage i isto takve nemačke ekonomske moći, što u slučaju operacionalizacije njihovih predviđenih političko-vojnih projekata, osigurava itekako upečatljiv respekt.
(geopolitika.news)
