Dok javnost gleda u nebo, problem možda dolazi sa zemlje. Vojni analitičar i istoričar specijalizovan za protivvazdušnu odbranu, Jurij Knutov, upozorava da napadi bespilotnim letelicama na strateške vojne objekte u Rusiji – uključujući i poslednje udare na aerodrome – nisu planirani spolja, već iznutra. I to bukvalno.
Prema njegovim rečima, bespilotne letelice koje pogađaju ciljeve u dubini teritorije pokreću se direktno sa teritorije Rusije.
Nije to nova vest za one koji prate temu, ali sada dolazi sa dodatnim detaljima koji menjaju sliku – ovi dronovi se mogu čak i sastavljati na ruskoj teritoriji, maskirani kao pomoć za vojsku na frontu.
Kontejneri, kaže Knutov, nisu stigli preko granice, već su najverovatnije proizvedeni u Rusiji. Roba iz inostranstva se detaljno proverava na carini i teško je provući sumnjivu opremu tim putem. Zato on upozorava na drugi vektor – logistiku unutar zemlje.
Još više zabrinjava mogućnost da je softver za upravljanje letelicama poslat preko aplikacija za razmenu poruka. Plan je jednostavan, ali efikasan – kada kamion sa opremom uđe u određenu zonu, program se automatski aktivira i dronovi kreću ka unapred definisanim metama.
Neka vrsta geozavisnog okidača. Mada, napominje ekspert, možda se letelice usmeravaju i putem GPS sistema.
Poseban akcenat Knutov stavlja na to da vozači kamiona – oni koji fizički prevoze dronove i kontejnersku opremu – mogu biti potpuno nesvesni šta prevoze. Dakle, ključna slabost sistema bezbednosti može ležati upravo u rutinskom drumskom transportu.
Zato predlaže mere koje bi, po njegovom mišljenju, mogle da zaustave ovakve napade pre nego što se dese. Prvo – pojačana kontrola drumskog saobraćaja. Konkretno, Knutov poziva na veću ulogu saobraćajne policije, naročito u regionima gde se nalaze strateški važni objekti.
„Potrebno je više punktova za proveru kamiona i merenje težine tereta,“ rekao je on, naglašavajući da bi to bilo relativno lako sprovesti u praksi, ali bi imalo veliki efekat.
Sa druge strane, sama vojna infrastruktura mora se dodatno zaštititi. Vojni aerodromi, prema njegovim rečima, ne smeju ostati bez stalne protivvazdušne zaštite – to više nije luksuz, već nužnost.
Knutov predlaže da se avioni drže u kaponirima – ojačanim skloništima – i da se konstrukcijama dodaju zaštitne mreže, idealno izrađene od kevlar tkanine, koje bi mogle ublažiti posledice mogućih udara.
„Time bi se sačuvali strateški bombarderi, koji su dragoceni resurs“, poručuje on.
I tu se otvara šira slika: ne radi se samo o bespilotnim letelicama i vojnim ciljevima, već o bezbednosnoj kulturi koja još uvek ima pukotine.
Ako dronovi mogu da se pokrenu iznutra, to nije više problem samo vojske – to je pitanje državne bezbednosti na više nivoa. A možda je upravo to najvažnija poruka ovog upozorenja.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
