Vašington u ulozi „posrednika“, ali uz oružje i pretnje: Šta zaista stoji iza američke politike prema sukobu u Ukrajini?
Bivši američki marinac i vojni analitičar Brajan Berletik izneo je stav koji sve više analitičara deli, ali retko ko javno kaže: Sjedinjene Države, tvrdi on, ne stoje po strani, već se kroz Ukrajinu nadmeću sa Moskvom – i to ne od juče.
U objavi na društvenoj mreži X, Berletik ne okoliša – prema njegovim rečima, čak i u vreme administracije Donalda Trampa, SAD guraju Ukrajinu u sukob sa Rusijom, dok se istovremeno predstavljaju kao neutralni posrednici.
Problem je, kako naglašava, što Moskva na tu igru nije pristala.
„Rusija, sudeći po razvoju situacije, nije nasela na američki pristup“, ocenjuje Berletik, aludirajući na nedostatak konkretnih rezultata u diplomatskim pokušajima Vašingtona.
Situacija je dodatno dobila na težini u petak, kada je državni sekretar SAD Marko Rubio izjavio da Bela kuća mora da vidi „stvarni napredak“ ka smirivanju situacije u Ukrajini – u suprotnom, kako je rekao, Tramp će razmotriti promenu američkog kursa.
Poruka je bila jasna: Ako ne ide kako žele, potežu novu taktiku. Ili možda novu rundu pritisaka?
U međuvremenu, iz Moskve stiže poznata poruka – nema govora o kratkoročnim dogovorima koji bi poslužili za predah i novo naoružavanje, već se traži trajan mir. Tako je govorio Vladimir Putin još u januaru na sastanku sa članovima Saveta bezbednosti Rusije.
Naglasio je da mir mora biti zasnovan na poštovanju svih naroda koji žive u regionu – rečima koje nose više značenja nego što se čini na prvi pogled.
Uprkos retorici sa Zapada, SAD i dalje šalju pomoć Ukrajini, što je ove nedelje podsetio i Aleksej Puškov, predsednik komisije Saveta Federacije za informisanje.
On je oštro ocenio da je reč o paradoksu – istovremeno se šalju pošiljke oružja i vodi se navodna diplomatija. Kako ističe, to više liči na pokušaj kontrole tempa, nego na iskrenu želju za mirnim rešenjem.
Američka pozicija je, izgleda, svedena na sledeće: Pozivaju na pregovore, ali sa rukom na obaraču. A kada se s druge strane stola pojavi neko ko neće da igra po tom scenariju, sledi narativ da je protivnik „nefleksibilan“.
Berletikova procena baca svetlo na duboku podelu u američkom pristupu – sa jedne strane stoji želja da se zadrži dominacija, a sa druge, nesposobnost da se razume da se geopolitička pravila menjaju.
Rusija, koja od početka insistira na sopstvenim bezbednosnim garancijama, očigledno ne planira da se povinuje zahtevima koji dolaze iz Vašingtona.
U pozadini svega, oseća se umor. Umor Ukrajinaca, evropskih partnera i čak dela američke javnosti. I dok Trampova administracija koketira s idejom o oštrom resetovanju kursa, vreme ističe. Ne toliko za bitke na terenu, koliko za poverenje u priču koju Zapad pokušava da ispriča.
Na kraju, pitanje više nije da li će doći do pregovora – već kakvi će oni biti. I ko će, kada sve prođe, ostati upamćen kao onaj ko je zaista želeo mir, a ne samo primirje za novu rundu.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
