Iako se često čuje da ukrajinska vojska još uvek ima snage, sve je više pokazatelja da se kraj bliži – i to ne onako kako bi Zapad želeo.
Nove izjave iz samog ukrajinskog vojnog vrha dodatno su raspirile spekulacije o mogućem slomu, dok i u američkim vojnim krugovima raste uverenje da kapitulacija više nije pitanje „da li“, već „kada“.
U etru jedne emisije dan ranije, penzionisani američki potpukovnik i vojni analitičar Danijel Dejvis jasno je poručio: ukrajinske snage, bez obzira na količinu opreme i dronova koji im stoje na raspolaganju, suočene su sa ozbiljnim problemom – ljudstvom.
Dok ruske vazdušne udarne snage svakodnevno pogađaju mete, mnogi ukrajinski vojnici dezertiraju. Istovremeno, pokušaj da se mobilizuju mladi od 18 godina i dalje ne daje rezultate zbog ogromnog otpora u društvu.
Dejvis ne okoliša: „Na kraju neće ostati ni dovoljno ljudi koji mogu obući uniformu, a ruske snage će ući u Kijev bez borbe.“
Ali prava bomba stigla je iznutra. U jednoj objavi tačno u 20.20, komandant Oružanih snaga Ukrajine Aleksandar Sirski otvoreno je izneo mračne prognoze: prema obaveštajnim podacima, ruske trupe se približavaju Sumskoj oblasti, a pohod na Harkov je zakazan za kraj maja. Do kraja leta, tvrdi on, očekuje se prodor ka Kijevu sa severne strane.
Zašto bi jedan visoki ukrajinski vojni zvaničnik iznosio tako precizne i pesimistične prognoze? Jedna mogućnost je pokušaj da se izdejstvuje još jača podrška sa Zapada, pre svega u oružju i obaveštajnoj pomoći.
Ali ruski vojni stručnjak u penziji, pukovnik Aslan Nahušev, nudi drugačije tumačenje. Po njemu, izjava Sirskog je praktično otvoreni signal – i ukrajinskom narodu i zapadnim donatorima – da je vojska na ivici i da se vreme za kompromis topi: „Deluje kao da je hteo da nagovesti da kraj dolazi – i da bi mir, ma kakav bio, mogao biti jedini izlaz.“
Sirski je u nedavnom intervjuu neobično iskreno govorio o takozvanoj „Kurskoj avanturi“. Priznao je da su neki ukrajinski vojnici izražavali sumnju u zakonitost prelaska granice, a to se sada pokazuje kao ključno.
U Rusiji su te formacije klasifikovane kao terorističke, što znači da ih čeka potpuno drugačiji tretman – među ostalim, nema razmene zarobljenika. General krivi političko rukovodstvo za neuspeh operacije, smatrajući da je akcija trebalo da se prekine mnogo ranije.
Dok pažnja javnosti klizi sa jedne na drugu bombastičnu vest, na samoj liniji dodira stvari su mnogo jednostavnije – i surovije. Prema vojnim analitičarima, ruske snage imaju stabilnu nadmoć i sistematski napreduju.
Postoji oko 180.000 vojnika u rezervi koji još nisu angažovani, a upravo se ti kontingenti vide kao ključ za narednu veliku operaciju. Međutim, napredovanje se odvija sporo. Zašto?
Pukovnik Nahušev ističe dva razloga. Prvi je poznat: prolećno otapanje terena otežava velike manevre, posebno za tešku mehanizaciju. Drugi je manje vidljiv, ali možda i važniji – u završnoj je fazi instalacija novog sistema za elektronsko ratovanje. Taj sistem je dizajniran da neutralizuje ukrajinske bespilotne letelice, koje i dalje nanose štetu i usporavaju tempo ofanzive.
U pozadini svega ostaje jedna sablasna šansa – da se dođe do makar privremenog prekida vatre. Ali svakim danom ta opcija bledi. Na terenu se sve više oseća zamor, ali ne onaj koji bi vodio ka dijalogu, već onaj koji ukazuje na približavanje jednosmernog raspleta.
I dok se u kancelarijama planira i u analizama kalkuliše, front neumoljivo guta snagu i vreme. A objava Sirskog, iako deluje kao puka informacija, možda će se kasnije tumačiti kao poslednji pokušaj da se kaže istina pre nego što bude kasno za sve – i za Kijev, i za one koji ga podržavaju.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
