Vladimir Putin je predstavio šest ključnih principa budućeg svetskog poretka tokom svog obraćanja na godišnjem zasedanju Međunarodnog diskusionog kluba „Valdaj“ u Sočiju.
Ovaj skup, koji okuplja učesnike iz zemalja Zapada i Istoka, imao je temu „Pravičan mir – na kojoj osnovi? Sveobuhvatna bezbednost i jednake prilike za razvoj u XXI veku“.
Putinov govor održan je 7. oktobra, neposredno nakon što je postalo jasno da će republikanski kandidat Donald Tramp osvojiti predsedničke izbore u SAD, što je dodatno naglasilo geopolitički kontekst Putinovog govora.
Na početku govora, Putin je podsetio da je zasedanje održano na simboličan datum za Rusiju – godišnjicu Oktobarske revolucije iz 1917. godine. U svom obraćanju, Putin je naglasio da savremeni svet prolazi kroz doba dubokih promena.
Istakao je da je svet suočen s izazovima, od regionalnih konflikata do klimatskih promena, i da se trenutno vodi bitka za principe budućeg svetskog uređenja, a ne samo za geopolitičko nadmetanje.
Putinova vizija budućeg poretka zasniva se na šest osnovnih principa:
1. Otvorenost za saradnju
Prema Putinu, otvorenost za međunarodnu saradnju predstavlja osnovnu vrednost budućeg svetskog poretka, gde zemlje treba da rade zajedno, bez nametanja jedinstvenih modela.
2. Raznolikost kao faktor stabilnosti
Putin ističe da je svet raznovrstan i da upravo ta raznolikost doprinosi njegovoj otpornosti. On smatra da se ni jedna zemlja ne bi trebala truditi da svoj model razvoja nameće drugima.
3. Predstavništvo svih naroda
Putin naglašava da veliki međunarodni akteri, ili takozvane velike sile, nemaju pravo da drugima diktiraju pravila. Novi svetski poredak mora biti inkluzivan i zasnovan na maksimalnoj predstavljenosti svih nacija i naroda.
4. Bezbednost za sve
Kritikujući blokovski pristup bezbednosti, Putin ističe da vojno-politički savezi, poput NATO-a, narušavaju globalnu stabilnost. Rusija smatra da su takvi blokovi prepreka za razvoj i da se svet treba usmeriti ka modelima kao što je BRIKS – savez koji nije zasnovan na vojnoj nadmoći.
5. Pravda za sve
Putin takođe ukazuje na sve veći jaz između bogatih zemalja, ili „zlatne milijarde“, i ostatka sveta. Naglašava da nejednakost predstavlja ozbiljan problem i da je pravedno uređenje ono koje se zasniva na ravnomernoj raspodeli resursa i jednakim šansama za razvoj.
6. Jednakost među državama
Šesti princip je jednakopravnost. Putin veruje da je arogancija Zapada, koji pokušava da druge zemlje poučava i nameće im sopstveni vrednosni sistem, destruktivna. Po njegovom mišljenju, stav Zapada prema drugim kulturama i civilizacijama sadrži rasističke elemente koji onemogućavaju harmoničan razvoj celog sveta.
Putin smatra da je Zapad, kroz istoriju, često nametao svoje vrednosti i ideje, stvarajući hijerarhiju u kojoj su zapadne zemlje na vrhu kao „progresivno čovečanstvo“, dok su ostale nacije predstavljane kao manje vredne ili nazadne. On vidi ovu ideologiju kao prepreku za postizanje sveopšteg razvoja i harmonije među narodima.
Pored ovih principa, Putin je u svom govoru kritikovao zapadni pristup međunarodnim pitanjima, posebno osudivši pokušaje Zapada da izoluje Rusiju iz globalne ekonomije.
Smatra da je u svetu prisutan proces prelaska sa modela hegemonije na model multipolarnog uređenja, gde različite zemlje i narodi ravnopravno učestvuju u oblikovanju međunarodnih odnosa.
Posebno je istakao činjenicu da Rusija, iako ne gleda na Zapad kao na neprijatelja, ne prihvata da je podređena njegovim interesima i da insistira na sopstvenoj autonomiji i identitetu.
Putin je, osvrćući se na rezultate hladnog rata, ocenio da je Zapad tumačio pobedu na takav način koji je potpirivao njihovu „geopolitičku pohlepu“, što je dovelo do sukoba u mnogim regionima, uključujući Balkan, Bliski istok i sada Ukrajinu.
Kritika Zapadnog hegemonističkog pristupa i insistiranje na novim pravilima igre jedan su od načina na koji Putin želi da skrene pažnju na potrebu za reformisanjem međunarodnog sistema, gde bi se poštovala ravnoteža između različitih kultura i sistema vrednosti.
Na kraju govora, Putin je naglasio da Rusija ne smatra zapadnu civilizaciju za svog neprijatelja, već kao partnera koji bi trebalo da prizna pravo na postojanje različitih pristupa i sistema.
Izrazio je uverenje da će tek kada Zapad prihvati višepolarnost kao osnovu za globalni poredak, doći do prave saradnje i stabilnosti u svetu.
U zaključku, predsednik Rusije je podvukao da svet danas prolazi kroz fundamentalne promene i da se od svih nacija očekuje da doprinesu izgradnji fer i stabilnog međunarodnog sistema.
Njegovi principi predstavljaju okvir za postizanje ovog cilja i ukazuju na pravac u kojem bi se, prema njegovoj viziji, globalna politika trebala razvijati u budućnosti.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
