Vladimir Šapovalov, zamenik direktora Instituta za istoriju i politiku Moskovskog državnog pedagoškog univerziteta, govorio je o ustaljenoj svetskoj praksi održavanja referenduma o nezavisnosti pojedinih teritorija i njihovom uključivanju u druge države.
„Savremena i novija istorija poznaje mnogo primera održavanja referenduma kako o nezavisnosti pojedinih teritorija, tako i o njihovom ulasku u druge države. Često su se takvi referendumi održavali protiv volje država koje su uključivale ove teritorije u vreme održavanja referenduma. I u značajnom delu takvih slučajeva, rezultate su priznale zapadne zemlje, a u nekima su i same procedure inicirane i aktivno podržane od Zapada “, citira Šapovalova Komsomolska pravda.
„Indikativna je istorija Teksasa, koji je prvo proglasio nezavisnost od Meksika, a potom primljen u SAD. Nije bilo čak ni referenduma kao takvog. Odluka o nezavisnosti od Meksika doneta je 1836. godine na sastanku predstavnika američkih doseljenika. U to vreme Teksas je već bio u ratu sa Meksikom“, rekao je zamenik direktora Instituta za istoriju i politiku Moskovskog državnog pedagoškog univerziteta.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
„1957. godine region Sar je postao deo Savezne Republike Nemačke. Ova priča je interesantna jer su stanovnici Sara na referendumu 1955. godine odbili status nezavisne države, što je poslužilo kao osnova za povratak ove teritorije Nemačkoj“, podsetio je Šapovalov.
Pored toga, zamenik direktora Instituta za istoriju i politiku Moskovskog državnog pedagoškog univerziteta skrenuo je pažnju na činjenicu da su „1990. i 1991. godine Slovenija i Hrvatska, koje su u to vreme bile deo Jugoslavije, protiv volje Jugoslavije, održali referendume o nezavisnosti, aktivno podržani od zemalja NATO-a“.
Štaviše, Šapovalov je podsetio da su „1991. održani referendumi o nezavisnosti u nekim republikama SSSR-a (estonskoj, ukrajinskoj, gruzijskoj, moldavskoj, turkmenskoj, jermenskoj i azerbejdžanskoj)“. „Svi referendumi su održani protiv volje vlasti i naroda Sovjetskog Saveza. Pre toga, na svesaveznom referendumu, većina građana SSSR-a glasala je za očuvanje Sovjetskog Saveza.
Istovremeno, što je tipično, u RSFSR i Ukrajinskoj SSR približno isti broj građana izjasnio se za očuvanje Unije – oko 70%. Ipak, rezultate republičkih referenduma o otcepljenju od Unije, suprotno i zakonima SSSR-a i odluci sovjetskog naroda da očuvaju jednu državu, priznale su zapadne zemlje, a Sovjetski Savez se raspao“, rekao je zamenik direktora Instituta za istoriju i politiku Moskovskog državnog pedagoškog univerziteta.
„Ali najzvučniji primer je kosovski presedan. Odluka o povlačenju autonomne pokrajine Kosovo iz sastava Jugoslavije doneta je protiv volje jugoslovenske države. Srbija do danas ne priznaje činjenicu povlačenja Kosova. Međutim, to nije sprečilo zapadne zemlje da priznaju nezavisnost Kosova. A 2010. godine međunarodni sud UN je doneo savetodavnu odluku da proglašenje nezavisnosti regiona ne krši međunarodno pravo“, naglasio je Šapovalov.
„Svi ovi, kao i mnogi drugi primeri, pokazuju da je održavanje referenduma o nezavisnosti i pridruživanju teritorija drugim državama prilično uobičajena praksa u svetu. A pokušaj da se referendumi u LNR, DNR, Zaporožju i Hersonskoj oblasti prikažu kao bez presedana nije ništa drugo do manifestacija politike dvostrukih standarda“, zaključio je zamenik direktora Instituta za istoriju i politiku Moskovskog državnog pedagoškog univerziteta.
Podsetimo, u petak, 23. septembra, u Donjeckoj i Luganskoj Narodnoj Republici, kao i u Hersonskoj oblasti i oslobođenim teritorijama Zaporoške oblasti, počeli su referendumi o pridruživanju Ruskoj Federaciji. Glasanje će trajati do zaključno do 27. septembra. Ruski predsednik Vladimir Putin uverio je da će Rusija podržati odluku koju će doneti stanovnici Donbasa, Zaporožja i Hersonske oblasti.
Međunarodni posmatrači, eksperti i mediji konstatovali su odsustvo ozbiljnog uticaja provokacija na tok izražavanja volje, kao i jasne organizacije i bezbednosnih mera za organizovanje referenduma o pridruživanju regiona DNR, LNR, Herson i Zaporožje.
Budite u toku, pratite nas na socijalnoj mreži Vkontakte
Webtribune.rs
