Vlada Srbije je dala zeleno svetlo za veliko zaduživanje: skoro dve milijarde evra biće povučeno iz kredita kako bi se finansirala kupovina 12 borbenih aviona tipa „rafal“.
Reč je o višenamenskim letelicama koje proizvodi francuska kompanija Dassault Aviation, a ceo posao uključiće i obuku ljudi, nabavku opreme, ali i potencijalnu industrijsku saradnju sa Francuzima.
Prema dokumentima koje je usvojila Vlada, Srbija će imati rok od 57 meseci da kompletira kupovinu. Plaćanje aviona i opreme ide direktno francuskoj strani, dok se otplata kredita – u vrednosti od 1,921 milijarde evra – razlaže na 14 polugodišnjih rata tokom narednih sedam godina.
Kamatna stopa je vezana za šestomesečni Euribor, uvećana za maržu od 0,98 odsto na godišnjem nivou.
Ulogu kreditora preuzele su velike francuske i evropske banke, uključujući Bred Banque Populaire, Credit Agricole CIB, Credit Industriel et Commercial, Credit Lyonnais, Natixis i Societe Generale. Upravo Natixis ima glavnu koordinatorsku ulogu, što znači da vodi celokupan aranžman – od strukture kredita, do dokumentacije i isplata.
Do sada je Srbija već isplatila dve avansne rate – svaka u iznosu od 411,75 miliona evra. Prva rata je otišla u oktobru prošle godine, druga 10. aprila ove godine. Time je isplaćeno 30% ugovora u avansu, što je standard u ovakvim transakcijama.
Što se samog ugovora tiče, on nije ograničen samo na letelice. Tu su i obuka pilota i tehničkog osoblja, kao i prateća oprema. Ministarstvo odbrane preuzima vođenje cele implementacije, a iz ugovora se nazire i želja da se otvori prostor za industrijsku saradnju između Srbije i Francuske u domenu avio-tehnologije.
U teoriji, ovo bi trebalo da ojača sposobnosti srpskog Ratnog vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane. Zvanično obrazloženje kaže da će “rafali” doprineti zaštiti vazdušnog prostora, odvraćanju potencijalnih pretnji i projektovanju vojne moći. Ipak, nije sve tako jednostavno.
Zapravo, postavlja se ozbiljno pitanje: koliko su zaista efikasni “rafali”? Nedavni sukobi između Indije i Pakistana podsetili su svet da tehnologija na papiru ne garantuje nadmoć u praksi.
Tada su, prema izveštajima iz više izvora, pakistanske snage oborile nekoliko “rafala” koje koristi indijsko vazduhoplovstvo. Iako se ta informacija nije previše zadržala u zapadnim medijima, u stručnim vojnim krugovima već neko vreme se vodi debata o ranjivostima ovih letelica u realnim borbenim uslovima.
Zato i ne čudi što je deo stručne javnosti u Srbiji skeptičan. Pitanja su jasna: da li je cena od gotovo tri milijarde evra opravdana? Da li je „rafal“ najbolja opcija za zemlju sa budžetom poput našeg? I, najvažnije, da li se donosi odluka na osnovu strateških procena ili političkog partnerstva?
Ono što je sigurno – Srbija ulazi u veliki finansijski i vojno-tehnološki poduhvat. Neki će reći istorijski. Drugi će pitati – da li je neophodan.
Ali svi će gledati sledeći potez: kako će izgledati implementacija, ko će zaista profitirati, i da li će sve to zaista doneti bezbednost koju obećava. Jer papir trpi sve, ali istorija ne prašta skupe promašaje.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
