Izuzetno niska otkupna cena paradjza njegove proizvođače u Srbiji je ponovo dovela u situaciju da prospu godišnji trud.
Pošto se već nekoliko godina ponavlja ista slika, država bi morala da reaguje onako kako jedino može- da strogom fitosanitarnom kontrolom na granici spreči ulazak paradajza iz uvoza koji je glavni krivac za ovakvu situaciju.
Po oceni profesora povrtarstva na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, dr Žarka Ilina, to je jedino legalno rešenje u ovoj situaciji od kakvog ne beže ni druge zemlje kako bi zaštitile domaće proizvođače. U našem slučaju ovoga puta to su i potrošače koji, po njegovoj oceni, plaćaju nereakno visoku cenu paradajza.
Uvoz paradajza glavni krivac
Već nekoliko godina rajsko povrće pravi pakao od života njegovim proizvođačima. I prošle i ove godine otkupna cena kilograma paradjza je oko 10 dinara, na kvantašu u Leskovcu čak između pet i 10 dinara.
„Otkupljivači nas ucenjuju i nude nam 150 dinara po gajbici paradajza od 12 kilograma. Proizvodnja nas košta 25 dinara po kilogramu, a samo gajbica 50 dinara“, žalio se prošle godine poljoprivrednik Dušan Kocić iz Svirca koji je počupao oko hiljadu strukova paradajza, a bacio oko 10 tona ubranog.
Pošto su lani pretrpeli kritike zbog bačenog paradajza, ove godine su poslušali kritičare pa su protest u Leskovcu organizovali ispred velikih marketa deleći paradajz građanima.
„Moramo da protestujemo, šta nam drugo preostaje. Radimo cele godine, mučimo se i onda kada treba da pokrijemo osnovne troškove, otkupna cena bude pet dinara. Pa aman ljudi i mi seljaci imamo dušu“, zavapio je ove godine proizvođač iz Svirca.
Nerealna cena
Cena sa kojom bi bili zadovoljni je, kako kažu, između 50 i 60 dinara, jer bi uz pokrivanje troškova proizvodnje, uspeli i da zarade. Ulaganja su prilična, sve je, ističu, poskupelo, jedino je otkupna cena paradajza sve niža i dostigla je dno.
Otkupnu cenu je poslovično ubio jeftini uvozni paradajz, a najviše ga, više od 50 odsto, stiže iz Albanije. Ona je kako kaže Ilin u sredu na kvantašu u Novom Sadu bila 15 dinara, ali je maloprodajna na pijaci i u trgovinskim lancima iznosila 160 dinara za kilogram, kao i u Beogradu.
„Realna cena paradajza sada u ovo vreme je dinarska protivvrednost 80 do 85 evrocenti za kilogram. Cene u svim velikim tržnim centrima su nerealne, vrlo visoke, čak preko 1,20-1,30 evra po kilogramu. Nije normalno da profesionalni proizvođač ima nešto malo više od 11 ili 12 centi, a da trgovci zarađuju i 10 puta više i da ceo lanac trgovine remete uvoznici“, kaže Ilin.
Nakupcima kajmak
Kajmak su, kao i uvek, pokupili prekupci i nakupci. U Srbiji gajenje paradajza u baštama, odnosno na otvorenom polju, gde su prinosi znatno manji, čini oko 80 odsto ukupne poizvodnje. U tunelima se proizvodi oko 15 odsto, a preostalipe pet u plastenicima.
Malim i srednjim proizvođačima, kakvih je najviše kod nas, ne isplati se da paradajz teraju do Niša, Beograda, Novog Sada, čije su pijačne tezge zauzeli preprodavci.
Pored toga, Srbija je od 2008. do 2018. povećala uvoz paradajza sa 14,8 na 18,9 miliona evra, a 2019. je on izašao na 20 miliona.
Posledica – pad proizvodnje
Ilin kaže da smo zbog toga došli u situaciju da, posmatrajući period od 2010. do 2019. godine, beležimo konstantni pad površina pod zasadom od dva odsto godišnje, kao i pad proizvodnje i prosečnog prinosa.
On napominje da nije problem što ga uvozimo u vansezoni, odnosno u predzimskom, zimskom i ranom prolećnom periodu pošto nemamo dovoljno objekata za proizvodnju sa dodatnim zagrevanjem. Problem je, međutim, što ga uvozimo u vreme kada imamo sasvim dovoljno domaćeg.
Zato Ilin nema dilemu da je u ovakvoj situaciji neophodna reakcija države.
„Jedino država ima na raspolaganju mogućnost da pošalje na granične prelaze fitosanitarne inspektore da uzimaju uzorke, da se rade stroge analize i kada nađu ostatke teških metala, pesticida, toksina, što po organoleptičkim svojstvima nije paradajz zadovoljavajućeg kvaliteta, da vraćaju sve iz uvoza. Kao i svakoj ozbiljnoj državi kojoj to stoji na raspolaganju, tako je i država Srbija morala istog momenta promtno da reaguje“, smatra profesor Poljoprivrednog fakulteta.
Srpski seljak i protiv EU subvencija
Na pitanje do kada će nam se ponavljati ista situacije iz godine u godinu iskreno je odgovorio da na to nema odgovor. Možda je kaže deo krivice i na njima iz struke zato što seljacima nisu poručili da odustanu od gajenja paradajza pošto je onaj iz Albanije, Grčke, Turske… jeftiniji.
Odgovor Ilina na pitanje kako se njima isplati da ga proizvedu, doteraju i da cenom budu daleko konkurentniji bio je jasan – imaju neuporedivo veće subvencije po jedinici površine. Bugari čak hiljadu evra po hektaru.
U zemljama EU one su od minimum 270 pa do 350 evra, u sistemima organske proizvodnje i 900 evra.
Zamislite kada bi našem proizvođaču neko dao hiljadu evra po hektaru, dodaje sagovornik Sputnjika, podsećajući da ove godine podsticaji za biljnu proizvodnju u Srbiji iznose 4000 dinara po hektaru i to najviše za 20 hektara zemlje.
(sputnik)
