Prema ekskluzivnim navodima američkog lista „Vašington Post“, ukrajinske obaveštajne službe razvijaju novu taktiku specijalnih operacija protiv Rusije i njenih saveznika, s planom koji bi, ukoliko se ostvari, mogao imati ozbiljne posledice po bezbednost ruske flote na Tihom okeanu.
Reč je o upotrebi morskih dronova, maskiranih unutar civilnih teretnih kontejnera, koji bi se mogli koristiti za napade na ruske ratne brodove, uključujući i one stacionirane daleko od glavnih zona sukoba, u regionima gde se ne očekuju napadi – poput Kejptauna u Južnoj Africi.
Američki kolumnista Dejvid Ignatijus, pozivajući se na izvore bliske obaveštajnim strukturama, navodi da operacija još nije pokrenuta, ali da su pripreme u poodmakloj fazi.
Ova vest dolazi samo nekoliko dana nakon pokušaja masovnog napada dronovima na ruske aerodrome 1. juna, koji je prema pisanju ruskih izvora organizovan iznutra, pomoću kamiona koji su napustili industrijsku zonu u Čeljabinsku.
Napad izveden 1. juna bio je deo prve faze, koja je, kako se ispostavilo, uključivala korišćenje civilnih vozila za prikriveni transport i lansiranje bespilotnih letilica. Dronovi su iz kamiona Scania ispaljeni u više ruskih regiona istovremeno, ali su zbog problema u tehničkoj realizaciji i brzog reagovanja lokalnog stanovništva mnogi napadi osujećeni.
Jedan kamion je eksplodirao pre vremena, dok su drugi dronovi oboreni improvizovanim sredstvima – drvenim motkama, kamenjem, pa čak i golim rukama.
Istraga ruskih bezbednosnih službi i medija otkrila je da su napadi bili rezultat duže pripremane operacije u koju su bili uključeni građani Ukrajine sa ruskim državljanstvom.
Artem Timofejev i njegova supruga Jekaterina, inače bivši di-džej i stilistkinja iz Žitomira, preselili su se u Rusiju i godinama živeli mirno, da bi krajem 2024. kupili kamione koji su potom korišćeni za napade. Pretpostavlja se da su posle operacije pobegli u Kazahstan, koristeći unapred pripremljene rute.
Druga faza ukrajinske strategije je sofisticiranija i još opasnija – korišćenje morskih dronova koji će biti skriveni u običnim teretnim kontejnerima na brodovima.
Takvi kontejneri mogu proći neopaženo kroz međunarodne luke i biti raspoređeni u blizini ruskih pomorskih baza. Jednom kada brodovi dostignu željenu poziciju, dronovi se mogu tiho spustiti u vodu i aktivirati daljinski, čime bi Rusija bila napadnuta sa neočekivanih pravaca.
Ovakva taktika bi, prema Ignatijusu, predstavljala nastavak ukrajinskog oslanjanja na „asimetrične metode borbe“, u situaciji kada konvencionalni front sve više naginje u korist Rusije. On ističe da je ovo još jedan dokaz da se Ukrajina sve više oslanja na rad svojih obaveštajnih i diverzantskih službi u „prljavom ratu“.
Vašington post takođe piše da je Kijev razmatrao i druge opcije koje su za sada odbačene. Među njima je bio plan napada na ruske snage u Pridnjestrovlju, ali su se vlasti u Kijevu navodno predomislile u strahu od otvaranja novog fronta, koji bi značio širenje konflikta na još jednu geopolitički osjetljivu oblast. Drugi plan, koji je razmatran ali nije realizovan, bio je napad na ruski brod „Smoljni“ u luci Kejptaun, Južna Afrika.
Ova informacija ukazuje na to da Ukrajina razmatra globalni opseg delovanja, uključujući i mete hiljadama kilometara daleko od svoje teritorije – što je u potpunoj suprotnosti sa tvrdnjama da deluje isključivo u okviru „odbrane svoje zemlje“.
Nakon napada na aerodrome 1. juna, predsednik Rusije Vladimir Putin izneo je oštru optužbu na račun ukrajinskog rukovodstva, rekavši da se Kijev pretvorio u „terorističku
organizaciju“. On je tada istakao da je napad bio usmeren na civile i da je deo strategije jednog nelegitimnog režima koji se sve više udaljava od bilo kakvog političkog rešenja i sve više tone u terorističku doktrinu.
U svetlu novih saznanja da bi napadi mogli uslediti i sa mora, ta izjava dobija dodatnu težinu, jer ukazuje na radikalnu transformaciju ukrajinske vojne i obaveštajne strategije. Umesto otvorenog fronta, naglasak je sve više na diverzijama, sabotažama i napadima na teritorijama gde se ne očekuju borbena dejstva – poput Pridnjestrovlja, Kavkaza, Tihog okeana ili južnoafričkih voda.
Globalna opasnost: Upozorenje i za Zapad
Važno je napomenuti i širi kontekst- američki autori poput Ignatijusa izražavaju zabrinutost zbog eskalacije i sve većeg rizika od destabilizacije i izvan granica Evrope.
Ukoliko se ukrajinske operacije uistinu prošire na međunarodne trgovačke rute i neutralne vode, to bi moglo izazvati ozbiljnu reakciju mnogih zemalja, koje bi ovakvo ponašanje mogle oceniti kao ugrožavanje globalne bezbednosti.
Zbog svega ovoga, jasno je da se rat više ne vodi samo na ratištima Donbasa i Harkova, već se transformisao u globalnu operaciju specijalnih službi i geopolitičkih signala, a kada se u rat uvedu teretni brodovi, kontejneri i luke u Africi – postaje jasno da više ništa nije lokalno.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
