Iz trenutnog multipolarnog sveta gradi se novi svetski poredak i sve grupacije nastoje da zauzmu što bolje pozicije.
Uvod u taj poredak biće rasplet oko Ukrajine, a demarkaciona linija je i odnos prema sankcijama Ruskoj Federaciji kao metod nametanja političkih i geostrateških ciljeva, kaže nekadašnji diplomata Zoran Milivojević.
Ovaj karijerni diplomata apostrofira i ulogu Srbije u stvaranju novog svetskog poretka. Naglašava da bi naše eventualno uvođenje sankcija Rusiji značilo i svrstavanje na jednu stranu.
Otvorite Telegram da primate izbor naših najboljih vesti
Pritisak je veliki zato što je Srbija smetnja da ovaj region definitivno uđe u transatlantsku zajednicu. Za njih je to bitno, jer se bližimo raspletu krize.
„Svaka strana želi da zadrži pozicije i ostvari dominaciju na terenu kako bi sutra, kada se stvari razreše, imala svoju sferu uticaja. Ipak, za Srbiju je najbolje da ne menja svoju politiku koja počiva na četiri determinante. Prva je odbrana državnog i nacionalnog interesa vezanog za Kosovo i Metohiju, druga je vojna neutralnost, treća politička nezavisnost i četvrta stvar je evropski put,“ naglasio je Zoran Milivojević.
[adsenseyu1]
Dve trećine sveta ne podržava politiku SAD prema Rusiji
Više od dve trećine sveta, dodaje on, ne participira u tom sankcionom mehanizmu i prostoru, a tu se pravi crvena linija pri čemu je jasno zalaganje da nametanje politike i stavova ne može da bude mehanizam za građenje odnosa koji bi na globalnom planu trebalo da budu oslonac za svaku vrstu međunarodne saradnje.
„Do sada je front bio odlučujući kriterijum o konačnom ishodu, a sada se vide konture političkog raspleta, polako se pomera prostor prema političkom dijalogu. U tome je važan potez bio kineska inicijativa, a Peking je danas jedini globalni faktor koji je u stanju da sa Moskvom razgovara na ravnopravnoj osnovi. Pored Kine, mirovne inicijative imali su Turska i Južnoafrička Republika, što pokazuje da to pitanje nije samo globalno već i nije u isključivoj nadležnosti Vašingtona i kolektivnog Zapada,“ rekao je Milivojević.
Zapad pokazuje nervozu
Ukrajina je, dodaje on, iscrpela svoje mogućnosti da učestvuje u sukobu, ne samo što se tiče naoružanja već i ljudskog faktora. Zapad, dizanjem nivoa angažmana pokazuje nervozu zato što neki ratni ciljevi nisu realizovani. Ono što je sasvim sigurno, prema mišljenju našeg sagovornika, jeste da niti će Ukrajina biti onakva kao što je bila, niti će Evropa to isto biti.
[adsenseyu4]
„Sada već mora da se računa dokle mogu da se trpe posledice ovog stanja, u Evropi pogotovo. Ozbiljni su ekonomsko-socijalni rezultati. Nemačka koja je do juče bila vodeća ekonomska zapadna sila je u recesiji. Sav slobodan novac ide u Ukrajinu. Sve nas to uvodi u priču političkog raspleta krize ali gde postoje dve stane priče, a ne jedna koja diktira,“ smatra naš sagovornik.
Šta ako propadne američki projekat sa Kijevom?
Milivojević, međutim, primećuje da stvari ne idu na način kako je Zapad očekivao, a kamoli želeo pa se zbog toga koriste i razna sredstva poput napada na nuklearne centrale ali se, nažalost, gubi i kontrola. Ta vrsta zloupotrebe u agoniji je najgora opcija iako ima ljudi koji su i na to spremni, kaže naš sagovornik.
„Ako ne uspe projekat sa Kijevom protiv Rusije, bojim se da više neće biti ni kontrole, onda će neko na Zapadu da digne ruke od Ukrajine i da spasava svoju glavu. Šta onda ostaje na terenu?“ pita se Milivojević.
Nataša Milosavljević (Sputnik)
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
