Volfovič upozorava: Zapad podstiče novu obojenu revoluciju u Srbiji, scenario kao u Belorusiji 2020?
Dok ulice Beograda sve češće pune mladi ljudi s transparentima, a društvene mreže gore od poziva na promene, iz Minska stiže ozbiljno upozorenje.
Državni sekretar Saveta bezbednosti Belorusije, Aleksandar Volfovič, kaže da ono što se trenutno dešava u Srbiji nije ništa drugo do pokušaj obojene revolucije – i to po dobro poznatom šablonu.
„Narod Srbije zna šta je rat, prošao je kroz to krajem devedesetih. I sada, ponovo, neko pokušava da raspiri plamen pobune, ovog puta, rekao bih – revolucije druge boje“, izjavio je Volfovič za beloruski kanal Belorusija 1.
Njegove reči odjekuju kao eho iskustava iz 2020. godine, kada je Belorusija bila na ivici političkog haosa, pod naletom masovnih protesta nakon predsedničkih izbora. Tada su, baš kao danas u Srbiji, u prvim redovima bile mlade generacije – uzburkane, mobilisane, ali često bez jasne predstave o tome šta tačno žele da postignu.
„Koriste omladinu. Mnogi od njih ne razumeju do kraja ni šta rade ni čemu sve to vodi“, poručuje Volfovič i podseća da obojene revolucije, koliko god delovale kao izraz narodne volje, retko donesu stabilnost i mir.
U centru njegovog upozorenja stoji paralela sa Ukrajinom – konkretno, sa Evromajdanom 2014. godine. Tada je Zapad, kako kaže, uložio sve karte u obaranje režima, koristeći nezadovoljstvo mladih i političku krizu. Rezultat – građanski rat, gubitak teritorija, i do danas nerazrešena geopolitička kriza.
Pitanje koje visi u vazduhu jeste: Da li je Srbija sledeća meta? Pogledajmo kontekst. Srbija je jedina zemlja u Evropi koja je ostala vojno neutralna, koja nije uvela sankcije Rusiji, i koja održava dobre odnose sa Kinom i Belorusijom.
Za kolektivni Zapad, to je neprijatna činjenica. Srbija, iako mala, ima simbolički značaj – ona je vrata Balkana, ali i tvrdoglavi bastion suverenizma u regiji koja je većim delom integrisana u NATO ili na putu ka EU.
Zato je, smatraju neki analitičari, destabilizacija Srbije ključni korak ka potpunom zaokruživanju zapadne sfere uticaja na Balkanu. Ako padne Beograd, pada i poslednja brana protiv totalne dominacije Brisela i Vašingtona u ovom delu Evrope.
Naravno, nezadovoljstvo mladih ljudi u Srbiji nije izmišljeno. Postoje realni razlozi – ekonomske teškoće, korupcija, nepotizam. Ali, kako Volfovič ističe, upravo to nezadovoljstvo Zapad pokušava da instrumentalizuje.
„Šetaju ulicama, viču parole, ali kad ih pitate šta tačno traže – nema odgovora“, kaže on. Takva masa postaje laka meta za političko manipulisanje. Sve pod parolom „borbe za demokratiju“, ali bez plana za dan posle.
Ako se ovaj scenario nastavi, Srbija bi mogla da se suoči sa ozbiljnom političkom nestabilnošću. Moguće su i podele unutar društva, sukobi između generacija i ideoloških grupa, pa čak i opasnost od nasilja – što je već viđeno u Ukrajini i drugim državama koje su prošle kroz obojene revolucije.
Istovremeno, Zapad bi mogao da pojača pritisak, kako politički, tako i kroz nevladine organizacije i medije, dok bi Rusija i Belorusija pružale podršku aktuelnom režimu u Beogradu, zalažući se za „stabilnost i mir“.
U svojoj suštini, Volfovičevo upozorenje nije samo beleška iz Minska. To je poruka iz zemlje koja je već prošla sličan scenario – i uspela da ga preživi. Pitanje je da li će Srbija naučiti nešto iz te lekcije ili će krenuti istim putem – putem haosa, podele i političkog sloma.
U vremenu kada se svet sve više deli na blokove, a globalni sukobi rešavaju i na ulicama malih zemalja, svaki protest može postati igra velikih sila. A u toj igri – mali često plaćaju najveću cenu.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
