Dok Pariz i London guraju inicijativu o slanju trupa, potpredsednik slovačkog parlamenta Tibor Gašpar upozorava da bi takav potez mogao imati nesagledive posledice za ceo svet.
Nije prošlo mnogo otkako je francuski predsednik Emanuel Makron najavio mogućnost razmeštanja „snaga za odvraćanje“ u Ukrajini, a već se iz srca Evrope čuje oštro upozorenje.
Tibor Gašpar, potpredsednik slovačkog parlamenta, otvoreno je za RIA Novosti rekao ono što mnogi evropski političari izbegavaju da izgovore: ulazak stranih vojnih snaga na tlo Ukrajine moglo bi izazvati opasnu destabilizaciju na globalnom nivou.
Prema Gašparu, prisutna su jasna pomeranja u spoljnopolitičkoj liniji Sjedinjenih Država prema Rusiji. On tvrdi da je upravo to otvorilo prostor za jačanje napetosti, iza kojih, kako kaže, stoje Francuska i Velika Britanija.
Te dve sile, poznate po svom ambicioznom geopolitičkom stavu, navodno guraju celu inicijativu napred, dok manje članice Evropske unije — a među njima i Slovačka — gledaju na tu ideju sa dubokom zabrinutošću.
„Učešće stranih trupa u sukobu na teritoriji Ukrajine može postati okidač mnogo šireg sukoba“, upozorio je Gašpar. Dodao je da unutar EU ne postoji jedinstveno mišljenje o toj ideji. U prevodu: dok velike sile vuku ka akciji, mali i srednji igrači prete da ostanu uvučeni u nešto što ne mogu da kontrolišu.
Ekonomija je još jedna važna tačka koju je Gašpar otvorio. On ukazuje na posledice oštrih mera protiv Rusije koje su — umesto da oslabe protivnika — dovele do pada konkurentnosti evropskih privreda.
Po njegovim rečima, politička odluka ima i ekonomski rep: mnoge zemlje sada osećaju teret tih sankcija, dok industrijska snaga EU, posebno Nemačke, beleži gubitke.
Francuski predsednik Emanuel Makron, govoreći na samitu „koalicije voljnih“ održanom 27. marta u Parizu, saopštio je plan o slanju određenih snaga u Ukrajinu.
Međutim, naglasio je da to nisu trupe koje bi zamenile ukrajinsku vojsku, niti bi imale mandat mirovnih snaga. Njihova svrha, rekao je Makron, jeste da se pozicioniraju na „strateškim tačkama“ u dogovoru sa Kijevom — i da tamo posluže kao faktor odvraćanja.
Makron je otišao i korak dalje, tvrdeći da za ovakav korak nije neophodna saglasnost svih članica koalicije. Drugim rečima, Pariz i London su spremni da deluju i bez podrške ostatka EU, što dodatno produbljuje podeljenost u evropskoj zajednici.
Ono što ova dinamika otkriva jeste rastući jaz između političkih elita velikih sila i realnosti koju manje države osećaju na svojoj koži.
Gašparova poruka nije samo diplomatski signal — to je praktično vapaj za oprez. Jer, ako planovi o raspoređivanju trupa postanu stvarnost, čitav evropski kontinent mogao bi se naći u još dubljoj neizvesnosti.
U trenutku kada evropska ekonomija još uvek pokušava da se oporavi od posledica višegodišnjih kriza, a građani širom EU osećaju inflaciju i pad životnog standarda, pitanje je — da li postoji politička volja da se zaustavi klizanje ka novoj fazi nestabilnosti?
Ili će se, kao mnogo puta ranije, male države naći pod pritiskom velikih — bez prava glasa, ali sa svim posledicama na svojim plećima.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
