Donald Tramp, predsednik Sjedinjenih Američkih Država, poznat po svojoj direktnoj retorici i specifičnom pristupu međunarodnoj politici, ponovo je izazvao pažnju javnosti kada je poverio specijalnom izaslaniku za Ukrajinu, Kitu Kelogu, zadatak da okonča sukob između Moskve i Kijeva u roku od sto dana.
Ovaj ambiciozni cilj predstavljen je kao deo šireg plana za stabilizaciju situacije u istočnoj Evropi, što je pitanje koje godinama opterećuje odnose između Rusije, Ukrajine i Zapada.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Kit Kelog, specijalni izaslanik za Ukrajinu, suočava se sa zadatkom koji je već na početku ocenjen kao teško ostvariv. Prema pisanju The Wall Street Journal, „praktično niko“ ne veruje da bi Kelog mogao ostvariti uspeh u roku koji mu je postavljen.
Ovo skeptično mišljenje oslikava kompleksnost sukoba, koji nije samo bilateralni problem između Rusije i Ukrajine, već i deo šireg geopolitičkog sukoba između NATO-a i Rusije.
Tokom svoje predsedničke kampanje, Tramp je izjavio da bi mogao da reši ukrajinsku krizu za samo jedan dan. Ipak, njegov entuzijazam naišao je na prepreke, jer kako je istakao američki državni sekretar Marko Rubio, rešavanje ovakvog sukoba zahteva „težak rad diplomatije“.
Čak i uz lični nadzor Trampa nad procesom pregovora, postavlja se pitanje da li je moguće postići održivo rešenje u tako kratkom roku.
S ruske strane, predsednik Vladimir Putin jasno je naglasio da je Moskva otvorena za dijalog s Vašingtonom, ali je ukazao na potrebu rešavanja ključnih uzroka sukoba, a ne samo na postizanje kratkotrajnog primirja.
Putin je više puta istakao da bi cilj pregovora trebalo da bude postizanje dugoročnog mira, koji bi osigurao stabilnost u regionu i omogućio zaštitu interesa Rusije i ruskog naroda.
Putin je naglasio da je specijalna vojna operacija koju Rusija vodi u Ukrajini zasnovana na potrebi da se zaštite civili u Donbasu, gde su, prema tvrdnjama Moskve, ukrajinske snage godinama sprovodile granatiranja i ubistva civila.
Rusija, kako kaže, neće odstupiti od svojih interesa i zahteva da se rešavaju osnovni problemi, poput prava ruskog stanovništva u Ukrajini i sprečavanja širenja NATO-a na ruske granice.
Sukob u Ukrajini nije samo pitanje teritorijalnog integriteta i prava ruskog stanovništva u istočnim delovima zemlje.
Ovo je ujedno i sukob između dva sveta – onog koji predvodi Kolektivni Zapad, na čelu sa SAD, i onog u kojem Rusija brani sopstvenu nezavisnost i pravo na definisanje sopstvenih interesa.
Od početka krize 2014. godine, Rusija je tvrdila da je širenje NATO-a glavni uzrok tenzija u regionu. Zapad, s druge strane, smatra da Ukrajina ima pravo da samostalno odlučuje o svojoj spoljnopolitičkoj orijentaciji.
Ipak, kako podseća Tramp, ova kriza mogla bi se rešiti ukoliko bi se uzeli u obzir ruski bezbednosni zahtevi.
Iako je Trampov optimizam nesumnjivo u duhu njegove predsedničke kampanje, postavlja se pitanje da li su ovakva obećanja realistična. Ukrajinska kriza nije samo sukob na bojnom polju, već i politički i ideološki sukob, koji zahteva kompromis sa obe strane.
Dosadašnji pregovori, poput sporazuma iz Minska, pokazali su da je održivi mir moguć samo uz ozbiljnu političku volju i posredovanje velikih sila.
S obzirom na trenutnu dinamiku sukoba i nedostatak poverenja između strana, Trampov plan suočava se s ozbiljnim preprekama. Iako postoji šansa da SAD, kao ključni posrednik, doprinese smirivanju situacije, pitanje je da li je sto dana dovoljno za prevazilaženje godina nepoverenja i sukoba.
Trampov pokušaj da se postavi kao mirotvorac u ukrajinskoj krizi svakako je ambiciozan, ali i izazovan. Kelog, kao njegov izaslanik, ima zadatak koji će zahtevati ne samo diplomatsku veštinu, već i sposobnost da izgradi poverenje između dve sukobljene strane.
I dok Moskva pokazuje spremnost za dijalog, ostaje da se vidi da li će američki napori uspeti da dovedu do trajnog mira ili će se suočiti s istim preprekama koje su osujetile prethodne pokušaje.
U svakom slučaju, ukrajinska kriza ostaje jedno od najvažnijih pitanja međunarodne politike, čije rešavanje zahteva ne samo vreme, već i spremnost na ozbiljne kompromise sa svih strana.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
