Nakon ruskog raketnog udara 13. marta na vojni objekat u Javorivu u zapadnoj Ukrajini, u kojem je navodno ubijeno nekoliko desetina dobrovoljaca i plaćenika, zapadni borci su navodno počeli da beže iz zemlje kada su se suočili sa mnogo intenzivnijom vrstom rata nego što se očekivalo izveštava „Military Watch“.
Nakon izbijanja neprijateljstava između Rusije i Ukrajine 24. februara, naširoko je objavljeno da su se građani zapadnih zemalja u hiljadama dobrovoljno prijavili da se pridruže ratu, od kojih veliki broj ima borbeno iskustvo.
Iako je njihova motivacija izgledala pretežno ideološka, oni su u ruskim medijima označeni kao plaćenici.
Švedski dobrovoljac Jesper Soder opisao je ruski raketni udar kao „Čisti pakao – vatra, vika, panika. I još mnogo bombi i projektila“, navodeći da je brzo izveo zapadne borce, uključujući Skandinavce, Britance i Amerikance, iz Ukrajine preko poljske granice.
Pratite naše odabrane najbolje vesti na našem “Telegram” kanalu na Android telefonima preko instalacije na Play Prodavnici ili desktop računarima OVDE
„Tačno su znali šta da udare. Oni su tačno znali gde je naše skladište oružja. Tačno su znali gde je upravna zgrada. Svim projektilima su pogodili glavu eksera“, naveo je on o preciznosti ruskog napada.
Veteran američke vojske koji je takođe preživeo ruski raketni udar na Javoriv i potom napustio zemlju izjavio je: „Preživeo sam jer su projektili pogodili čvrste strukture umesto šatora u kojima sam ja bio“, dodajući da je više od dve trećine zapadnih dobrovoljaca odlučilo da ode odmah.
Što se tiče kalibra zapadnih dobrovoljaca, on je izjavio: „Neki su bili profesionalni vojnici i kompetentni su. Drugi su ljudi sa najmarginalnijim vojnim iskustvom, i ljudi koji zaista nisu trebali da dolaze.”
Drugi preživeli savetovali su potencijalne buduće dobrovoljce da je „situacija apsolutno loša“, ističući: „Samo napred i pridružite se legiji, svakako, ali budite vrlo svesni koliko će loše biti Kijev i budite svesni da će Rusi imati ratne avione a vi nećete imati skoro ništa.
Budite veoma svesni za mogućnost smrti. Mnogi od nas koji smo otišli, uključujući operatere SF (specijalnih snaga) iz više zemalja, jednostavno nisu shvatali rizik.
Niko ne želi da umre u nepravednoj borbi, i nakon što je danas potpuno pogođen ogromnim krstarećim projektilima – da, nekako želim da ljudi dvaput razmisle pre nego što preokrenu svoj život naglavačke da odu i volontiraju.”
Što se tiče stanja ukrajinskih snaga, on je izjavio: „Šalju neobučene momke na front sa malo municije … Momci koji su sada tamo će svi otići u Kijev a mnogi će umreti, legija je potpuno nadjačana i ima nekoliko ludih ukrajinskih vođa.
Rusko Ministarstvo odbrane upozorilo je da „zapadni plaćenici“ u Ukrajini neće biti tretirani kao ratni zarobljenici i snažno im savetuje da se ne priključuju sukobu.
Najznačajnija prijavljena smrt zapadnog borca bio je veteran NATO rata u Avganistanu iz 22. puka Kraljevske kanadske pešadije, snajperista poznat na arapskom kao Vali – ili „Čuvar“, koji je navodno umro nekoliko dana nakon što je ušao u Ukrajinu.
Pošto je služio od 2009. do 2011. i kasnije se dobrovoljno prijavio u kurdske milicije u borbi protiv terorističke grupe Islamska država, kako piše Gardijan, stekao je titulu najsmrtonosnijeg snajperista NATO-a, a neki izveštaji pokazuju da je imao rekord od 40 ubistava u jednom danu.
Okolnosti njegove smrti ostaju nepoznate. Slučaj Valija odražava širi fenomen – naime da, iako zapadno osoblje ima značajno iskustvo u dejstvu u sukobima niskog intenziteta u Iraku i Avganistanu sa ograničenom vatrenom moći osim vatrenog oružja , čak i ograničeno učešće u Ukrajini predstavlja sasvim drugu vrstu ratovanja za koju čak i veterani sa značajno iskustvo u protivpobunjeničkim ratovima su daleko od spremnih.
Webtribune.rs
