UDARNO – „Известия“: Nisi mi brat – Zašto se Srbija približava SAD a udaljava od Rusije

Odnosi Srbije i SAD jačaju na štetu Rusije. Prema rečima zamenika pomoćnika američkog državnog sekretara Gabrijela Eskobara, Moskva ima negativan uticaj na Zapadni Balkan, pa zemlje „treba da steknu uporište u zajednici zapadnih država“.

Istovremeno, Beograd uverava: neće u NATO, neće se pridružiti antiruskim sankcijama. O tome sa kim su se Srbi zbližili i od koga su se u poslednje vreme udaljili od Srba – u materijalu „Izvestija”.

„Zlonamerni uticaj“

„Veoma smo zabrinuti zbog štetnog uticaja Kine i Rusije u regionu. Rusija ima malo toga da ponudi regionu. Teško da će da usmerava investicije ovde. Ne pruža humanitarnu pomoć, razvojnu pomoć na Zapadnom Balkanu“, rekao je Gabrijel Eskobar, zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD za evropska i evroazijska pitanja, na saslušanju u Komitetu za spoljne poslove Predstavničkog doma.

Pratite naše odabrane najbolje vesti na mreži “Telegram” na Android telefonima preko instalacije na Play Prodavnici ili desktop računarima OVDE

Prema njegovim rečima, odnosi Vašingtona i Beograda se poboljšavaju i jačaju na štetu Moskve.

Zvaničnik je napomenuo da srpske oružane snage blisko sarađuju sa američkim mirovnjacima i da će učestvovati u međunarodnoj misiji na Sinajskom poluostrvu. Pored toga, Beograd je zainteresovan za kupovinu vojne opreme američke proizvodnje.

Eskobar je pozvao na prijem balkanskih država u Evropsku uniju, a kritikovao je i sporazume ovih zemalja sa Rusijom u energetskom sektoru. Vašington traži diversifikaciju snabdevanja energentima, insistirajući na aktivnijoj upotrebi tečnog prirodnog gasa.

Saopštenje je usledilo ubrzo nakon što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić primio šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova i rekao da bi želeo da dobije jeftini ruski gas po najnižoj ceni u Evropi. Prema njegovim rečima, Srbija dnevno kupuje 6,5 miliona kubnih metara gasa po ceni od 270 dolara za hiljadu kubnih metara.

Strategija SAD na Balkanu

Amerikanci su pre četiri godine predstavili svoju novu strategiju na Balkanu. Dokument „Balkan, napred – nova američka strategija za region“ izradio je Atlantski savet, struktura bliska Ministarstvu za državu i administraciju SAD.

Ona ima tri glavna elementa: pomirenje između Sjedinjenih Država i Srbije, koja „može i treba da postane blizak partner i saveznik Sjedinjenih Država u regionu – uz distancu od Rusije“, aktivno posredovanje u rešavanju regionalnih sporova i trajno vojno prisustvo. Autori dokumenta su uvereni da je vojna baza Camp Bondstil na Kosovu najpogodnija za to.

To je značilo povratak SAD na Balkan i pokušaj da se spreči jačanje pozicija Moskve. Posebno mesto je dato Srbiji. U Beogradu je američki dokument smatran „važnom temom”.

Autori dokumenata napominju da je stanovništvo zemlje negativno nastrojeno prema NATO-u i članstvo u alijansi nije na dnevnom redu u dogledno vreme, ali da bi istovremeno „bilo poželjno proširiti saradnju sa Vašingtonom“.

„U bliskoj budućnosti može izbiti „rat“ između SAD i Rusije, u čijem epicentru će se naći Srbija. Vašington će ubediti Beograd da uđe u NATO, da se udalji od Moskve i učini ustupke u rešavanju kosovskog pitanja“, pisalo je pre dve godine balkansko izdanje Novosti .

U poslednje vreme značajno je porastao uticaj Sjedinjenih Država u regionu. Pogotovo nakon što su Amerikanci početkom septembra prošle godine doveli Kosovare i Srbe za pregovarački sto. U Vašingtonu, u prisustvu tadašnjeg predsednika Donalda Trampa, srpski lider Aleksandar Vučić i njegov kosovski kolega Avdulah Hoti potpisali su sporazum o ekonomskoj normalizaciji.

Nedugo pre toga, SAD su balkanskoj zemlji zapretile sankcijama za kupovinu ruskog naoružanja, posebno PVO sistema Pancir-C1. Ali na kraju su se predomislili da uvedu ograničenja.

Saradnja u duhovnim i moralnim kategorijama

Rusija je i ranije pomagala Srbiji da ojača svoju vojnu moć: snabdevala je Srbiju tenkovima i jurišnim helikopterima, lovcima. Moskva je od 2018. godine prenela balkanskoj zemlji tri transportna helikoptera Mi-17V-5, četiri helikoptera Mi-35M, šest lovaca MiG-29 i deset helikoptera BRDM-2.

Predsednik Vučić je rekao da neće dozvoliti da Srbija „bude slaba kao devedesetih“. Štaviše, prema njegovim rečima, Srbija se „naoružava jer je slobodna zemlja“. Na ovoj pozadini odvija se približavanje Beograda severnoatlantskom bloku.

Beograd je usvojio novi Individualni plan partnerstva sa NATO-om (IPAP) za period 2019-2021, kojim se potvrđuje bliže partnerstvo sa alijansom, dozvoljava korišćenje srpske vojne infrastrukture i daje članicama NATO pristup svim objektima.

Rukovodstvo Srbije pokušava da manevriše između Brisela i Vašingtona na jednoj i Moskve na drugoj. Srpske vlasti često koriste saradnju sa Rusijom za pritisak na zapadne zemlje. Srbija je zvanični kandidat za članstvo u EU od 2012. godine. 2019. godine, kada je Francuska objavila da nije spremna da neke balkanske države vidi u Evropskoj uniji, Beograd je učestvovao u srpsko-ruskim vojnim vežbama „Slovensko bratstvo“.

Između Srbije i Evroazijske ekonomske unije (EAEU) postoji sporazum o slobodnoj trgovini. Moskva i Beograd aktivno pokazuju međusobnu podršku i saradnju. Ali u celini, uslovi sporazuma gotovo u potpunosti ponavljaju sporazum između Rusije i Srbije, koji je na snazi ​​još od vremena Slobodana Miloševića.

Istovremeno, Beograd ne krije da će nakon ulaska u EU sporazum morati da se revidira. Vučić je poznat kao prozapadni lider koji teži evroatlantskim integracijama, iako je primoran da održava prijateljske odnose sa Moskvom.

U Srbiji su mediji i opšta populacija proruski nastrojeni. Nedostatak prave saradnje nadoknađuje se pohvalnim kritikama o Rusiji. Lokalne vlasti koriste Moskvu da istaknu svoj patriotizam. U stvari, u sferi bezbednosti zemlja se približava NATO-u, vojne vežbe sa Rusijom su prilično razmetljive, a sa alijansom se manevri izvode sve češće i aktivnije.

„Ali u Srbiji niko nije zaboravio šta je NATO predvođen Sjedinjenim Državama uradio u zemlji pre 20 godina. Došlo je do velikih razaranja, ljudi su ginuli. Razlog za ova bombardovanja nije bio sasvim očigledan“, rekao je Andrej Kortunov, generalni direktor Ruskog saveta za međunarodne poslove (RIAC), u intervjuu za Izvestija. Zbog činjenice da je savez nepopularan u srpskom društvu, Beogradu je neophodna saradnja sa Rusijom.

Glavni uslov za ulazak u EU je rešavanje kosovskog sukoba. Srpske vlasti su u više navrata jasno stavljale do znanja da ne polažu pravo na celu teritoriju Kosova, bilo bi dovoljno da se u zemlju vrate severni delovi sa srpskim stanovništvom, Priština bi dobila Preševo i Bujanovac naseljene pretežno albanskim stanovništvom.

Tome se protive vodeće evropske zemlje, posebno Nemačka. Berlin je uveren da će prekrajanje granica stvoriti negativan presedan na Balkanu i da će druge države sa nerešenim teritorijalnim sporovima želeti da slede njihov primer.

Ali glavna stvar je da Rusija to, najverovatnije, neće odobriti. Nakon što su zapadne zemlje, bez ikakvih ustupaka Beogradu, priznale nezavisnost Kosova, srpske vlasti su počele demonstrativno da se sprijateljuju sa Moskvom, a ovdašnji mediji hvale prednosti saradnje sa njom.

Sada se odnosi sa Rusijom, koja se smatra glavnim saveznikom Srba i njihovih nacionalnih interesa, posmatraju u moralnom i duhovnom, a nikako ekonomskom planu. Popularnost Moskve daje joj mogućnost da donekle utiče na spoljnopolitičke odluke Srbije.

Ako Vučić prizna Kosovo, a da ne dobije podršku Rusije, izgubiće političku težinu unutar zemlje. A za Moskvu je neisplativo da podržava rešavanje kosovskog pitanja, jer bi to moglo da dovede do gubitka reputacije.

Pravoslavlje i energija

Sada postoje jake verske veze i intenzivna energetska saradnja između Rusije i balkanskih zemalja , rekao je u intervjuu za Izvestija Dmitrij Suslov, zamenik direktora Centra za sveobuhvatne evropske i međunarodne studije Visoke škole ekonomije.

„Moskva ima mnogo energetskih projekata u Srbiji, Beograd se smatra važnim klijentom za ruski energetski sektor. Zapadni Balkan nije pokriven NATO-om, Rusija i dalje ima određeno pravo glasa. Dakle, Balkan je za Moskvu prilika da učestvuje u pitanjima evropske bezbednosti“.

Istovremeno, politikolog napominje da nema potrebe da se preuveličava ruski uticaj u regionu. Srbija ne vidi Moskvu kao geopolitičku alternativu. „Rusija razume da će Beograd krenuti ka integraciji sa EU i neće pokušavati da to ometa.

Srpske vlasti su sredinom oktobra saopštile da, dok predsednik Aleksandar Vučić ostane na vlasti, Beograd neće ući u NATO i da će zadržati vojnu neutralnost, kao i da neće podržavati antiruske sankcije ili „antirusku histeriju“.

Prema rečima srpskog ministra unutrašnjih poslova Aleksandra Vulina , „svaka rusofobija je i srbofobija“. On je takođe rekao da će zemlja dobiti najnovije oružje i opremu iz Rusije. On nije izneo detalje, samo je napomenuo da će vojska i policija „postati mnogo jače“. Do kraja godine očekuje se da zemlja isporuči ruske protivtenkovske raketne sisteme „Kornet“.

Prema rečima Andreja Kortunova, generalnog direktora Ruskog saveta za međunarodne poslove, nedavna izjava američkih vlasti o prijateljstvu sa Beogradom na štetu interesa Moskve je suštinski pogrešna.

„Ovo je pogrešan pristup. Jedan američki zvaničnik to kaže, očigledno na osnovu toga što se između Rusije i Sjedinjenih Država na Zapadnom Balkanu vodi igra sa nultom sumom.

Ali nema razloga da se veruje da bilo kakvo poboljšanje odnosa Beograda i Vašingtona automatski ide na štetu Moskve. Ili obrnuto. U Srbiji je odnos prema SAD dvosmislen.Postoje proameričke političke snage, SAD imaju i srpsku dijasporu, koja takođe može biti spona između dve zemlje. Ali u isto vreme, odnosi između Vašingtona i Beograda su komplikovani, mogu da se poboljšavaju i razvijaju, ali ako govorimo o izgledima za prijem Srbije u NATO, sada su blizu nule“, objasnio je ekspert.

Na mreži “Telegram” možete pratiti naše odabrane najbolje vesti i one koje ne objavljujemo na drugim mrežama. “Telegram morate instalirati na mobilnim telefonima preko Play Prodavnice.  OVDE

Ksenia Loginova (Известия)

Webtribune.rs