Predsednik Crne Gore Milo Đukanović kazao je da se država nalazi u dubokoj političkoj krizi, a do smene crnogorske vlade nije došlo jer su neke od partija koje su deo tog političkog dogovora tražile kratko, dodatno vreme.
„Reč je o jednoj dubokoj i kompleksnoj krizi koja je i politička i ekonomska i zdravstvena i institucionalna. Rezime: Evropska komisija je dala najlošiju ocenu Crnoj Gori od trenutka prihvatanja naše kandidature za članstvo u Evropskoj uniji. Kao imperativ se nameće da to stanje treba promeniti.
Demokratska partija socijalista na čijem sam čelu još uvek je stranka koja je prihvatila da podrži one druge političke strukture u Crnoj Gori koje žele promenu. Opredelili smo se da bismo najradije tu promenu izvršili kroz prevremene parlamentarne izbore. Nisam siguran da u ovom trenutku postoji konsenzus zainteresovanih političkih struktura za promenu oko tog scenarija“, rekao je Đukanović za HRT, prenosi Dan.
Partije tražile dodatno vreme za smenu vlade
Đukanović je istakao da „prevagu odnosi scenario koji preferira rearanžman izvršne vlasti u Crnoj Gori“.
„Kazali smo da mi želimo da promenimo nepovoljnu realnost koju doživljavamo kao vreme propadanja Crne Gore, ili ćemo prihvatiti bilo koji scenario koji će voditi promeni vlasti. Nije došlo do promene vlasti onog dana kada je bilo najavljeno, to je bio ponedeljak 13. decembra.
Neke od partija koje su deo tog političkog dogovora su tražile kratko, dodatno vreme – ne govorimo o mesecima, govorimo o eventualnom periodu od mesec dana – zbog adekvatnije pripreme za ono što treba učiniti i gde bi i same trebalo da participiraju.
Naravno, pitanje je od tolikog značaja da nismo postavljali pitanje treba li prihvatiti to odlaganje i treba li osigurati da tokom januara dođe do promene izvršne vlasti“, naglasio je on.
Osvrnuo se i na političke protivnike koji ga, kako je rekao, „optužuju da vlada duže od Lukašenka“.
„Izvinjavam se svojim političkim konkurentima što smo pobeđivali veoma legitimno tokom prethodnih 30 godina i, kao što znate, nijedan od tih izbornih procesa nije prošao, a da nije bio praćen od strane posmatračkih misija. Prihvatam da svako ko u kontinuitetu gubi ima pravo da se ljuti i da neodgovorno lepi etikete onome ko ga pobeđuje.
Nije tačno da je Demokratska partija socijalista izgubila zbog prekomerne korupcije. Bilo bi apsolutno pogrešno tvrditi da u Crnoj Gori, kao i okolnim društvima, kao i u evropskom društvu, nema korupcije. Ima je, ali to definitivno nije nikakva posebnost, nikakva specifičnost, nikako naglašen problem u Crnoj Gori u odnosu na druge države. Jesam li ja garancija crnogorske nezavisnosti i crnogorskog državnog, nacionalnog, kulturnog i verskog identiteta, ne bih to tako kazao“, naveo je crnogorski predsednik.
Đukanović je istakao da je „bio na čelu politike koja se bavila i očuvanjem mira, i očuvanjem multietničkog sklada i građanskog društva koja je obnovila nezavisnost i Crnu Goru okrenula ka evropskom sistemu vrednosti i već je uvela u NATO“.
O Cetinjskom manastiru i popisu
Upisivanje Cetinjskog manastira na Mitropoliju je, prema njegovim rečima, „još jedan pokušaj uzurpacije crnogorskog kulturno-istorijskog i sakralnog nasleđa, s jasnim političkim ciljem – da se izvrši srbizacija Crne Gore, da se pokaže da Crna Gora nema ni svoj državni, ni svoj kulturni, ni svoj nacionalni i verski identitet i da je samim time besmisleno postojanje još jedne srpske države“.
„To je naravno politička intencija ideologa i promotera velikosrpskog nacionalizma, i u Crnoj Gori i u regiji. To je već duboko zona krivično-pravne odgovornosti, jer govorimo o pokušaju bespravne uzurpacije nečega što je izuzetno važno, istorijsko i državno dobro Crne Gore.
Nemoguće je govoriti o tome da je finansiranje Cetinjskog manastira bilo od strane srpske crkve ili države Srbije. To je imovina države Crne Gore koja je ostala takvom i posle 1920. godine, nakon što je ukinuta država Crna Gora, a formirana Srpska pravoslavna crkva“, kaže crnogorski predsednik.
Đukanović tvrdi da je „sve to trajalo do poslednjih godina, kada kreće uzurpacija tog sakralnog nasleđa Crne Gore“
„I sve se završava ovim, ja sam uveren, bezuspešnim pokušajem krajem ove godine, kada je zahvaljujući odlukama Vlade Crne Gore, Uprava za katastar dobila nalog da tu imovinu upiše na Vladu Crne Gore, a kasnije na zahtev Srpske pravoslavne crkve, da je upiše kao imovinu Crnogorsko-primorske mitropolije Crkve Srbije“, navodi Đukanović.
Dodao je i da se prestonica Cetinje žalila, kao i da veruje u pravni poredak Crne Gore i da će se „lako dokazati da je to imovina crnogorske prestonice“
„Isto tako verujem da će pravni sistem Crne Gore u bliskoj budućnosti smoći snage da krivično-pravno procesuira uzurpatore“, dodao je.
Kada je u pitanju popis, Đukanović je istakao da je jasno da se želi falsifikovati popis stanovništva u Crnoj Gori.
„Želi se politikantski zloupotrebiti i želi se dokazati da su navodno Srbi u Crnoj Gori ugroženi, zbog čega im je potrebna podrška države Srbije. Kako stoje činjenice, kazaću vam: 1981. godine u Srbiji je živelo 147 000 Crnogoraca, 2011. godine u Srbiji živi 38.000 Crnogoraca.
Dakle, otprilike 110.000 manje nego 30 godina ranije. Kada su u pitanju Srbi u Crnoj Gori, 1981. godine je u Crnoj Gori živelo 9,3 odsto Srba. Trideset godina, kasnije, 2011., živi 28,7 odsto Srba. Dakle, toliko o asimilaciji predstavnika srpskog naroda u Crnoj Gori. I toliko o mogućnostima očuvanja crnogorskog nacionalnog i kulturnog identiteta Crnogoraca koji žive u Srbiji“, ocenio je Đukanović.
Na našem “Telegram” kanalu možete pratiti naše odabrane najbolje vesti i one koje ne objavljujemo na drugim mrežama. “Telegram morate instalirati na mobilnim telefonima preko Play Prodavnice. OVDE
