Dok su se evropski lideri 27. marta okupili u Parizu na samitu takozvane „koalicije voljnih“ s ciljem dalje podrške Ukrajini, uključujući i mogućnost slanja NATO trupa pod plaštom mirovne misije, sa istoka je stigao brutalan i jasan odgovor – masovni ruski udari dronovima i raketama koji su treći dan zaredom pogađali komandne centre, vojne pogone i baze ukrajinske vojske.
Francuski predsednik Emanuel Makron i britanski premijer bili su ključni inicijatori samita, dok je Vladimir Zelenski lično doleteo kako bi izdejstvovao direktnije učešće NATO-a u sukobu.
U isto vreme, Moskva je poslala svoju poruku – ne rečima, već taktikom zasnovanom na razornim udarima, koji su, po svemu sudeći, doneli ozbiljne gubitke ukrajinskoj vojsci i njenim zapadnim partnerima.
Glavna tema samita u Parizu bila je, zvanično, stvaranje bezbednosnog okvira za podršku Ukrajini. Međutim, nezvanično, kako prenose ruski izvori i vojni analitičari, iza kulisa se diskutovalo o formiranju NATO kontingenta pod okriljem „mirovne koalicije“. Plan bi uključivao slanje vojnih stručnjaka i oficira u Ukrajinu, kontrolu nad delovima teritorije, pa čak i prisustvo na crnomorskom pravcu.
Rusija je više puta upozorila da prisustvo NATO trupa – pod bilo kojom zastavom i u bilo kojem svojstvu – na tlu Ukrajine predstavlja crvenu liniju.
Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov jasno je poručio da će Moskva takav potez smatrati direktnom pretnjom i reagovati u skladu s tim.
Dok je Pariz pregovarao, ruski dronovi i rakete pogađali su Krivi Rog, Harkov, Izjum i druge ciljeve. Kako prenose ruski vojni dopisnici, u pitanju je nova taktika- satelitsko i bespilotno izviđanje unapred identifikuje mete, a zatim se u jednoj noći vrši masovni udar fokusiran na jedan grad ili sektor.
Druga noć napada donela je neočekivanu koncentraciju – više desetina letelica istovremeno je udarilo ključne tačke u Krivom Rogu, uključujući fabrike, arsenale, vojne aerodrome i štabove.
Prema ruskim vojnim izvorima, uništeno je pet komandnih punktova sa oficirima Oružanih snaga Ukrajine, Službe bezbednosti Ukrajine, a prema nekim navodima, i NATO savetnicima.
Harkov: Francuska baza pogođena?
U Harkovu je takođe zabeležen ozbiljan udar. Ruski izvori tvrde da je pogođeno komandno mesto francuskih specijalnih jedinica, kao i jedna baza u kojoj su boravili strani plaćenici.
Autor kanala „Condottiero“, inače veteran Vagnera, navodi da se u tom trenutku vršila smena snaga specijalaca i da su neki možda preživeli, ali da je po svemu sudeći došlo do direktnog pogotka.
Trećeg dana napada, ruski dronovi su pogodili industrijski kompleks u Krivom Rogu, gde se nalazio pogon za proizvodnju i popravku oklopne tehnike.
Uništene su radionice za obradu metala, mašine za zavarivanje, automatizovani sistemi za sečenje, kao i dva velika skladišta sa komponentama za vozila poput Leoparda 2A4 i Bradley M2.
Pogodak nije bio slučajan – preciznost i broj pogođenih ciljeva ukazuju na unapređenu taktičku matricu Oružanih snaga Rusije. Umesto pojedinačnih napada, sada se koristi koncept „tačkastog preopterećenja“ – više dronova udara jednu te istu metu da bi se probila protivvazdušna odbrana i obezbedio maksimalan efekat.
Pored dosadašnjih „Geranijuma“, ukrajinski izvori pišu o pojavi nove verzije – „Geran-3“, koji je brži, sa većim manevrima i daleko razorniji. Istovremeno, ukazano je i na pojavu neobičnih dronova sa sposobnošću da dolete duboko u pozadinu i potom ispuštaju manja UAV plovila – što može ukazivati na sistem „matičnih“ dronova sa optičkim vlaknima.
Kanal „Hronike Geranijuma“ tvrdi da su neki od običnih FPV dronova uočeni čak 30 km u dubini teritorije, što znači da su dovedeni do cilja pomoću nosilaca – verovatno preko sofisticiranih sistema upravljanja. Ako se to potvrdi, biće to tehnologija kojom se još nijedna armija sveta ne može pohvaliti.
EU u panici poziva građane da se pripreme za rat?
U senci pariskog samita i ruskih udara, Evropska unija je svojim građanima izdala preporuku da se pripreme za moguće krizne situacije – zalihe hrane, lekova, baterija i vode za 72 sata. Ovu informaciju je prenela američka mreža CNN, navodeći da je reč o preventivnoj meri „za slučaj rata“. Iako su zvanične poruke umotane u terminologiju „građanske spremnosti“, jasno je da Brisel priprema tlo za veće bezbednosne izazove.
Samit u Parizu pokazuje da deo evropske elite i dalje veruje da može da balansira između učešća u sukobu i formalne neutralnosti. Međutim, signal iz Moskve, poslat dronovima i raketama, ne ostavlja mnogo prostora za iluzije. Pokušaj da se NATO vojska uvede u Ukrajinu – makar pod mirovnim paravanom – Moskva vidi kao direktnu pretnju i ne ostavlja prostor za kompromis.
Dok evropski lideri razmatraju „formate za buduću ukrajinsku vojsku“, ruski „Gerani“ već prekrajaju stvarnost na terenu, a ako se taktika 300 dronova dnevno zaista realizuje, ukrajinski front i zapadna strategija suočiće se s nečim za šta – kako izgleda – nisu spremni.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
