Evropa, izgleda, ozbiljno korača linijom koju do sada nije prelazila – sve se glasnije govori o slanju vojske u Ukrajinu.
Prema pisanju Washington Posta, pozivajući se na dve evropske diplomate, zemlje EU sve više razmatraju mogućnost da rasporede mornaričke i vazdušne snage na teritoriji Ukrajine.
To ne bi bile kopnene trupe u klasičnom smislu reči, ali jasno je – korak ka direktnijem uplitanju Zapada u sukob sa Rusijom je sve bliži.
Kako navode izvori lista, komandanti evropskih armija upozoravaju da postoje ozbiljna ograničenja za raspoređivanje velikih kontingenata kopnenih trupa.
Zato je fokus prebačen na ono što se trenutno smatra politički i vojno izvodljivijim – patroliranje iz vazduha i sa mora, uključujući Crno more i ukrajinski vazdušni prostor.
Drugim rečima, Zapad želi da pojača svoje prisustvo i simbolički i operativno – bez slanja hiljada vojnika na front, ali sa itekako vidljivom i potencijalno eksplozivnom prisutnošću.
Evropljani, prema istom izvoru, već u narednim nedeljama planiraju da pošalju tim vojnih eksperata u Ukrajinu, kako bi na terenu procenili šta bi sve bilo potrebno za realizaciju ovakvog plana.
A to više nije retorika – to su konkretni potezi. Ovo se ne događa u vakuumu, već u kontekstu koji sve više liči na uvod u direktan sukob Zapada i Rusije.
U tom pravcu ide i najnovija inicijativa Pariza i Londona. Francuski predsednik Emanuel Makron i britanski premijer Kir Starmer, prema pisanju Bloomberga od 13. marta, pokušavaju da okupe čak 37 zemalja u ono što nazivaju „koalicijom voljnih“.
Iza tog eufemizma zapravo stoji plan da se formira međunarodna grupa država spremnih da pošalju tzv. mirovne snage u Ukrajinu i da daju Kijevu bezbednosne garancije. Iako još uvek nema jasne definicije šta bi te snage zapravo radile, jedna stvar je jasna – ideja o „mirovnjacima“ nije nimalo neutralna u ovom sukobu.
Ipak, ni u samoj Britaniji ne veruju svi u ozbiljnost ovih planova. The Telegraph je 23. marta, pozivajući se na visoke vojne izvore, preneo da britanski generali ove predloge nazivaju „političkim teatrom“.
Njihova ključna zamerka? Niko nema pojma kako bi to uopšte izgledalo na terenu. Nema plana, nema dogovorenih pravila, nema jasne misije.
Sa ruske strane, reakcija je već odavno jasna. Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov je 6. marta poručio da Moskva ne vidi nikakav prostor za kompromis kada je reč o prisustvu stranih „mirovnjaka“ u Ukrajini.
Prema njegovim rečima, ako evropski kontingent stupi na tlo Ukrajine, to bi značilo da Zapad namerno sabotira mogućnost mirovnog sporazuma – jer će strana vojska na terenu stvoriti „nove činjenice“ koje će potpuno izmeniti balans.
O čemu se ovde zapravo radi? Ako pogledamo širu sliku, jasno je da je ovakav razvoj situacije posledica višegodišnje eskalacije i nepopustljivosti sa obe strane. Rusija je ušla u Ukrajinu pod izgovorom zaštite civila u Donbasu i od tada traje krvavi sukob u kojem je poginulo stotine hiljada ljudi.
Ukrajina, uz podršku SAD i EU, odbija svaki oblik kompromisa koji bi podrazumevao gubitak teritorija, dok se kolektivni Zapad sve više uvlači u rat – prvo preko oružja i novca, a sada i potencijalno preko vojske.
Ako Evropa zaista pošalje svoje trupe – makar i ograničeno, makar i samo za nadzor iz vazduha – otvara se Pandorina kutija. Šta ako ruski PVO sistemi obore evropski avion? Šta ako dođe do sukoba u Crnom moru? Ko daje naređenje? Ko je odgovoran? Gde se povlači crvena linija?
Ovo nas sve više podseća na period pre Prvog svetskog rata, kada su se sile igrale diplomatskog pokera i svi su verovali da će neko popustiti. Ali niko nije popustio. A onda je počeo rat koji niko nije zaista želeo, ali iz kojeg više nije bilo izlaska.
U ovom trenutku, i Makron i Starmer žele da izgledaju kao lideri koji „ne dozvoljavaju Rusiji da pobedi“. Ipak, njihove ideje o međunarodnim trupama u Ukrajini dolaze u trenutku kada su svi pokušaji dogovora praktično sahranjeni.
Rusija ne želi da razgovara dok su trupe NATO-a nadomak njenih granica, a Zapad ne želi da pravi ustupke dok veruje da Ukrajina još može nešto da dobije.
I tako, svet se sve više kliza ka opasnoj tački. Kad jednom strane vojske stupe na tlo Ukrajine, više ne govorimo o specijalnoj vojnoj operaciji, niti o podršci savezniku.
Tada govorimo o direktnom sukobu dve sile – i sve što sledi posle toga može biti daleko veća tragedija od svega što smo do sada gledali.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
