Lažno zlato je postalo jedan od najvećih izazova na tržištu plemenitih metala u Turskoj, a zabrinutost javnosti i stručnjaka raste iz dana u dan.
Prema izveštajima sa kanala CNN Turk, širenje lažnog zlata dostiglo je nivo koji izaziva paniku, ne samo među kupcima, već i među profesionalcima u ovoj industriji, uključujući i same zlatare.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Ono što je posebno alarmantno jeste činjenica da ni najiskusniji zlatari često ne mogu razlikovati falsifikat od pravog zlata, što dovodi do značajnih gubitaka i narušavanja poverenja na tržištu.
Stručnjak za tržište zlata i novca, Isam Memiš, smatra da je glavni uzrok sve veće pojave falsifikovanog zlata povezan sa fluktuacijama u vrednosti ovog plemenitog metala.
Poslednjih godina, vrednost zlata na globalnom nivou je često varirala, što je dovelo do povećane potražnje i, samim tim, privuklo prevarante koji žele da iskoriste situaciju.
Turska, kao jedan od značajnijih regionalnih tržišnih centara za zlato, postala je meta ove vrste aktivnosti.
Memiš upozorava da se kupci moraju suočiti sa rizikom da na tržištu pronađu proizvode koji su imitacije, nekvalitetni ili potpuno falsifikovani.
Ovo obuhvata ne samo nakit, već i investicione proizvode poput zlatnih poluga i kovanica. Prevaranti koriste napredne tehnologije koje omogućavaju izradu falsifikata visokog kvaliteta, što otežava njihovo otkrivanje, čak i uz korišćenje standardnih metoda ispitivanja.
Posledice pojave lažnog zlata osećaju i kupci i zlatari. Kupci, koji često ulažu značajna sredstva u zlato kao sigurnu investiciju, mogu postati žrtve prevara i izgubiti svoje novce.
Sa druge strane, zlatari, koji se oslanjaju na poverenje kupaca, takođe trpe gubitke i rizikuju da njihov ugled bude narušen.
Memiš navodi da su zlatari razvili strategije zaštite od prevaranata. Jedan od načina je snimanje i fotografisanje osoba koje pokušavaju da prodaju falsifikate.
Ovi snimci se potom dele u zatvorenim grupama na društvenim mrežama koje koriste zlatari, što omogućava brzu identifikaciju i sprečavanje budućih prevara. Ipak, ovaj metod ima svoja ograničenja i ne može u potpunosti sprečiti štetu.
Širenje falsifikovanog zlata može imati dalekosežne posledice za tursko tržište plemenitih metala. Prvo, narušava se poverenje u celokupnu industriju, što može dovesti do smanjenja potražnje.
Drugo, ekonomski gubici mogu biti ogromni, jer kupci i zlatari troše značajna sredstva na proizvode koji nemaju pravu vrednost. Ovo može dovesti i do pravnih sporova, što dodatno opterećuje tržište.
Pored toga, ova situacija otvara pitanja o efikasnosti regulatornih tela i potrebi za uvođenjem strožih standarda i procedura za proveru zlata. Uvođenje novih tehnologija, poput spektroskopije i drugih naprednih metoda ispitivanja, moglo bi značajno pomoći u borbi protiv falsifikata, ali ove tehnologije često dolaze sa visokim troškovima.
U svetlu ove situacije, Memiš savetuje kupcima da budu izuzetno oprezni pri kupovini zlata. Preporučuje se da se kupovine obavljaju isključivo kod renomiranih prodavaca koji imaju dobru reputaciju i koji pružaju garancije za autentičnost svojih proizvoda.
Takođe, kupci bi trebalo da traže sertifikate o autentičnosti i, ukoliko je moguće, konsultuju stručnjake pre nego što donesu odluku o kupovini.
Lažno zlato predstavlja ozbiljan problem koji utiče na sve učesnike na tržištu plemenitih metala u Turskoj.
Iako su zlatari razvili određene metode zaštite, rešenje ovog problema zahteva zajedničke napore svih aktera, uključujući državne institucije, regulatorna tela i samu industriju.
Uvođenje novih tehnologija i podizanje svesti kupaca o rizicima mogu biti ključni koraci ka rešavanju ove krize.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
