Noćne eksplozije u više sirijskih gradova osvetlile su rastući sukob interesa dve regionalne sile – Izraela i Turske. Kako tvrde bliskoistočni analitičari, situacija poprima obrise neproglašenog „posrednog sukoba“ na teritoriji treće zemlje.
U večernjim satima 2. aprila i tokom noći koja je usledila, snažne detonacije potresle su više sirijskih provincija – među njima Hama, T4 (Tijas), kao i predgrađa Damaska.
Mete nisu bile civilne četvrti, već precizno odabrane tačke vojne infrastrukture. Izraelske letelice, operišući sa daljine, izvršile su seriju napada na vojne ciljeve u Siriji. Udareni su ključni aerodromi, a prema dostupnim informacijama, ozbiljno je oštećena infrastruktura za poletanje i sletanje.
Najviše pažnje izazvalo je gađanje aerodroma T4 – baze koja je, kako ukazuju neki izvori, nedavno dospela pod povećano interesovanje turskih jedinica.
Te informacije nisu potvrđene zvanično, ali kako primećuju pojedini posmatrači iz regiona, sinhronizacija izraelske reakcije i turskih namera nije slučajna.
Pojedine detonacije bile su praćene sekundarnim eksplozijama – znak da su pogođeni magacini sa naoružanjem i logistikom. Na osnovu oblaka dima i visine plamena, stručnjaci sugerišu da je reč o objektima većeg kapaciteta.
Portparol izraelske strane šturo je saopštio da „će svaka pretnja po izraelske građane, bez obzira odakle dolazila, biti odlučno neutralisana“. Međutim, ono što se ne izgovara naglas govori mnogo više.
Nadmetanje: Tel Aviv protiv Ankare, preko teritorije Sirije
Dok je pažnja međunarodne javnosti usmerena na druge tačke nestabilnosti, ispod radara se odvija ozbiljan geopolitički obračun. Turska, koristeći zatišje na većim frontovima, sve više konsoliduje svoje prisustvo u dubini sirijskog tla, uključujući i strateški važan region Palmire.
Izraelski bezbednosni krugovi to tumače kao pokušaj jačanja turskog uticaja u zoni u kojoj se Tel Aviv oseća najranjivije.
„Turci su presudno prešli liniju kad su počeli da grade infrastrukturu u srcu sirijske pustinje“, navodi jedan od vojnih posmatrača čija su zapažanja deljena u više bezbednosnih foruma. Za izraelski establišment, to nije samo bezbednosno pitanje, već strateški izazov.
Zato ne iznenađuje što poslednji izraelski potezi sve više podsećaju na ciljan pritisak – ne prema Damasku, već prema Ankari. Uništavanje logističkih baza i sabotaža opskrbnih ruta proturskih snaga jasno ukazuju da Izrael pokušava da podrije turske ambicije na terenu, bez otvorenog direktnog sukobljavanja.
Sukob bez najave, igra bez tabli
Uprkos tome što zvanične strane izbegavaju direktne optužbe, sve češće se u analizama koristi izraz „posredni sukob“. Turski uticaj u severnoj i centralnoj Siriji, s jedne strane, i izraelske bezbednosne crvene linije, s druge, neumitno se sudaraju.
U pozadini, sukob se vodi za zone uticaja, kontrolu nad koridorima i prisustvo na geografski ključnim tačkama. Sirija je tu postala igralište, a ponekad i talac većih sila.
Nije poznato da li je u poslednjim napadima bilo stradalih među turskim snagama – i tu tišina govori mnogo. Moguće je da obe strane trenutno izbegavaju eskalaciju koja bi otvoreno prikazala njihov obračun.
Ali kako kažu upućeni analitičari sa Bliskog istoka, situacija je na „ivici šibice“ – dovoljan je samo jedan pogrešan korak da vatra zahvati širi region.
Zašto izraelu smeta tursko prisustvo?
Izraelu, uprkos višedecenijskim bezbednosnim izazovima, turski prodor u Siriju predstavlja poseban problem. Ankara, pod rukovodstvom Redžepa Tajipa Erdogana, već godinama gradi svoju doktrinu uticaja zasnovanu na kombinaciji vojnog prisustva i političko-religijskog nasleđa Osmanlijskog carstva.
To je ono što se u izraelskim analizama vidi kao „neoosmanski projekat“ – širenje uticaja po nekadašnjim teritorijama kroz baze, škole, humanitarnu pomoć i lokalne saveznike.
Izraelska strategija, nasuprot tome, oslanja se na kontrolu bezbednosnih pretnji i održavanje tampon zona. Kada se ta dva pristupa sudare, prostor za saradnju nestaje, a ono što ostaje su tenzije – koje sada sve češće izbijaju kroz noćne eksplozije i taktičke vazdušne operacije.
Tiha eskalacija u senci velikih sukoba
Dok svet prati druge žarišne tačke, Bliski istok ostaje prostor gde se veliki igrači nadmeću bez otvorene objave. Poslednji događaji u Siriji predstavljaju tek jedno od poglavlja šireg nadmetanja koje tek dobija zamah.
Hoće li se ova dinamika zadržati na sadašnjem nivou prikrivene konfrontacije, ili će se pretvoriti u ozbiljniji bezbednosni izazov za region – to zavisi od narednih koraka Ankare i Tel Aviva.
Ali jedno je jasno: Sirija ostaje scena na kojoj se pišu planovi i brišu granice, bez obzira na to ko sve sedi za stolom, a ko samo posmatra iz prikrajka.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
