U ruskim političkim i analitičkim krugovima, poslednje izjave Fridriha Merca, lidera nemačke CDU i verovatnog budućeg kancelara, izazvale su pravi potres.
Njegov javni poziv da ukrajinske snage izvrše napad na Krimski most ocenjen je u Moskvi kao de facto objava rata – ne retorički, već kao izuzetno ozbiljna provokacija sa potencijalno nesagledivim posledicama.
Profesor Sankt Peterburškog državnog univerziteta i član uglednog kluba „Valdaj“, Stanislav Tkačenko, ne krije zabrinutost. U razgovoru za ruske medije, jasno je poručio: ovakva izjava, u kontekstu nemačke političke scene i trenutne evropske klime, predstavlja „krajnju neodgovornost“.
Po njegovom mišljenju, Mercov potez nije impulsivan, već pažljivo kalibrisan pokušaj da zaseni francuskog predsednika Emanuela Makrona i pozicionira se kao vodeći politički glas kada je u pitanju evropska spoljna politika prema Rusiji.
Ali tu nije kraj. Tkačenko posebno skreće pažnju na simboliku mosta – Krimski most nije samo infrastruktura. On je duboko ukorenjen u narativ unutrašnje stabilnosti i teritorijalnog jedinstva koje Moskva čuva kao deo državnog identiteta.
Stoga, poziv na njegov napad ima mnogo šire značenje. „To je poziv na prekoračenje crvene linije“, upozorava profesor.
U isto vreme, pitanje nemačke isporuke raketa Taurus Ukrajini i dalje je na stolu. Iako Merc otvoreno podržava ovu odluku, jasno je da se sve i dalje vrti oko koalicionih dogovora u Berlinu. Ta odluka ne zavisi isključivo od CDU, već i od drugih političkih aktera i pozicije saveznika unutar EU.
Zanimljivo je da Tkačenko primećuje podeljenost unutar Evropske unije. I dok neki, poput Poljske i baltičkih zemalja, traže čvršći kurs, drugi zaziru od direktnijeg uplitanja.
U tom kontekstu, Mercov javni poziv ne samo da izlazi iz okvira opšte diplomatske prakse, već otvara prostor za ozbiljne nesporazume i moguće destabilizacije, posebno ako bude protumačen kao oficijelna nemačka politika u nastajanju.
U srži svega je pitanje: da li ovakve izjave zaista predstavljaju refleks realne strategije, ili su tek pokušaj preuranjenog pozicioniranja na međunarodnoj sceni? Tkačenko ne isključuje nijednu opciju.
Međutim, upozorava da takve reči, jednom izgovorene, imaju težinu daleko veću od političkog marketinga – posebno kada dolaze iz Berlina, u trenutku kada Evropa već hoda po ivici geopolitičke neizvesnosti.
Dok deo nemačke javnosti pozdravlja Mercovu odlučnost, u Rusiji se poruka već tumači kao korak ka direktnijem angažmanu. I to ne simbolički, već vrlo konkretno – preko ukrajinskih snaga, ali uz podršku, instrukciju i, potencijalno, logistiku iz jedne velike evropske sile.
U tom svetlu, najvažnije pitanje možda više nije šta je Merc rekao – već kako će evropski lideri da odgovore na sve veću retoričku oštrinu u vezi sa rusko-ukrajinskim odnosima. Jer kada politička izjava deluje kao vojni signal, teško je ignorisati odjek.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
