Završetak prolećnog zasedanja kineskog parlamenta poslao je zemlji i svetu nekoliko jasnih signala, od kojih je glavni da je Peking svestan da je ceo svet, a pre svega Kina, ušao u period „velike oluje”.
Takođe: da Kina kroz nju ne sme samo da nekako prođe, već da treba da stigne u novu luku – u novu eru – sa vijorećim pobedničkim zastavama.
Svekineski parlament je zapravo počeo da stvara pravni okvir za mobilizaciju privrede i društva za predstojeće izazove.
Sa samim izazovima je sada sve jasno.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
U Kini su nekoliko poslednjih godina trajali sporovi: da li je moguće izbeći konfrontaciju sa Sjedinjenim Državama i njihovim saveznicima vođenjem neke vrste meke i nenametljive politike?
Danas je već svima u Pekingu jasno da tu ništa ne zavisi od mirnog ili nemirnog ponašanja Kine.
Jasno im je i da je najveći deo sveta u ovoj konfrontaciji na strani Kine (a i Rusije) jer oluje ne doprinose ničijem prosperitetu.
Za Kinu je sada pitanje kako treba da izgleda njena nova mobilizacija.
Formula je: pravilna kombinacija državne kontrole i privatne inicijative.
U uspostavljanju ravnoteže između rasta i bezbednosti. I ukonsenzusu javnosti oko toga.
U Kini su svesni da militarizovana privreda neće uhvatiti mnogo miševa.
Ukazuju da Zapad zbija svoje redove pomoću pritiska i prinude, da radi na razbijanju proizvodnih lanaca i potčinjavanju svog stanovništva liberalnoj ideologiji. A odgovor na to treba da budu – otvorenost i inicijativa privatnog i državnog biznisa.
Zašto će baš ovaj put donositi više koristi, svedoči i američki list Foreign Affairs koji je pomno analizirao odnos snaga između SAD i Kini na planu tehnološkog liderstva. A utvrdio je: poluprovodnici – u toj oblasti SAD imaju šansu da uspore kinesku ekonomiju, a u robotici – takvu šansu više nemaju.
I tako redom.
Sa glavnom poentom: ubrzano tehnološko zaostajanje Sjedinjenih Država prouzrokovano je sistemskom greškom čiji koreni sežu u 1970-te i 1980-te.
Tada je bila moderna ideja da se dominacija Zapada može afirmisati po šemi: „naš mozak – njihove ruke“. To je podrazumevalo da se razvijeni svet specijalizuje za intelektualne proizvode, a svet u razvoju da po tehnološkim šemama i licencama po njima pravi jeftine proizvode.
Pritom je Zapad pokušavao da monopolizuje još jedan relativno intelektualni proizvod – prodaju, marketing.
[adsenseyu1]
Sve se to zaista dogodilo. Ali, danas se ispostavlja da se laboratorije ne osećaju dobro u izolaciji od fabrika. Inovacije se brže rađaju kada se ljudi i ideje momentalno kreću „kroz ogradu“ (između laboratorije i fabrike), kada se te dve karike spoje.
Kina i mnoge druge zemlje počele su da se upravo na tome uzdižu.
A da bi proizvodnja funkcionisala, Kini su bila potrebna otvorena tržišta i planetarno tržišno okruženje.
Kineska država je samo pomagala toj ogromnoj cvatućoj bašti.
Na ovu formulu se, u osnovi, i svode glavni rezultati zakonodavnog maratona koji se upravo završio u Pekingu.
Pratite naše najbolje vesti na Vkontakte
Autor: Dmitrij Kosirev (RIA)
(Fakti)
[adsenseyu4]
