Dok su oči sveta uperene u istok Evrope, zapadni lideri ubrzavaju pregovore koji bi mogli da označe prekretnicu. Prema podacima koje je objavio Bloomberg, evropske diplomate u ovom trenutku vode intenzivne razgovore sa administracijom Donalda Trampa o predlogu za 30-dnevni prekid vatre.
I to nije obična inicijativa – u pozadini stoji jasan signal: ako Rusija odbije, slede nove mere ekonomskog pritiska.
Izvori agencije tvrde da dokument još nije finalizovan, ali da se američka strana zalaže za bezuslovni prekid sukoba i jasno prebacivanje odgovornosti na obe strane da ga poštuju.
Ako se primirje prekrši, prema rečima predsednika SAD Donalda Trampa objavljenim na mreži Truth Social, odmah se aktiviraju dodatne sankcije..
Njegov šef kabineta, Andrej Jermak, otišao je korak dalje – na društvenim mrežama je naveo konkretne aktere: Sjedinjene Države, Velika Britanija, Francuska, Nemačka i skandinavske zemlje.
Oni ne samo da podržavaju predlog primirja, već već razgovaraju o vremenskom okviru za uvođenje, kako je naveo, “vrlo oštrih ekonomskih mera” ukoliko izostane pozitivan odgovor iz Moskve.
Iz Bele kuće je sve to potvrdila portparolka Karolin Levitt, navodeći da je evropski blok čvrsto uz Trampa u ovom pokušaju postizanja dogovora.
Iza kulisa, kako piše Bloomberg, sve vrvi od diplomatske aktivnosti. U proteklim danima odigrane su ključne runde: niz sastanaka američkih, evropskih i ukrajinskih zvaničnika u Londonu i Parizu, zatim niz direktnih telefonskih razgovora između lidera.
A možda i najzanimljiviji detalj: 26. aprila, tokom sahrane Pape Franje u Vatikanu, Tramp se susreo sa Zelenskim – lice u lice, verovatno uz poruku koja još nije procurila u javnost.
Po svemu sudeći, stav Vašingtona je sve oštriji. Kako ističe potpredsednik SAD Džej Di Vens, Putin je, prema američkom viđenju, postao ključna prepreka postizanju dogovora. Vens je otvoreno poručio da “Rusija traži previše”, referišući se na uslove koje Moskva postavlja u pregovorima.
Istovremeno, ukrajinski predsednik pokušava da zaokruži podršku ključnih saveznika. U poslednjim izjavama naglašava da je dijalog sa SAD “pozitivan i plodonosan”. U slučaju da dogovor bude postignut a zatim prekršen, Zelenski poručuje da je neophodno brzo reagovati – sankcijama koje će imati pravi efekat.
Ali, iza diplomatskih kulisa nalazi se još jedan intrigantan potez. Kako piše Bloomberg, Zelenski je, u pokušaju da dobije punu podršku Donalda Trampa, pristao da Sjedinjenim Državama prepusti kontrolu nad delom budućih prihoda od prirodnih resursa Ukrajine. Detalji tog dogovora nisu obelodanjeni, ali poruka je jasna – u igri su veliki ulozi.
Važno je i podsetiti da je Trampova administracija već ranije predložila zamrzavanje sukoba na aktuelnoj liniji razdvajanja, uz mogućnost da se značajan deo teritorija na terenu ostavi pod ruskom kontrolom.
Takođe, Tramp je bio spreman da Kijevu predloži bezbednosne garancije, ali pod uslovom da se odrekne članstva u NATO-u i prihvati ublažavanje sankcija prema Moskvi.
Jedna od tačaka neslaganja odnosi se na nuklearnu elektranu Zaporožje. SAD, prema pisanju američkih izvora, zahtevaju da se upravljanje nad tom elektranom vrati Ukrajini, a zatim prenese pod međunarodni nadzor uz američko učešće. Cilj – korišćenje energije za potrebe obe strane.
Istovremeno, Reuters prenosi da se i dalje vodi debata o tome da li zapadne zemlje treba da objave jednostrani prekid vatre ili da Rusiji daju kratak rok za odgovor. Koordinacija evropskog i američkog bloka oko eventualnih sankcija je u toku – spiskovi i mehanizmi spremni, samo čeka se povod.
Diplomatski izvor Reutersa tvrdi da bi “u narednim satima ili danima” moglo da dođe do najave – bilo o punom 30-dnevnom primirju, bilo o delimičnom, koje bi se sprovodilo etapno. Odluka još nije pala, ali sagovornici jasno ukazuju da su na ivici da prestanu da čekaju odgovor Moskve.
Tokom poslednjih dana pojačani su tehnički i politički kontakti između evropskih prestonica i Vašingtona. U četvrtak je održan direktan razgovor Donalda Trampa i Emanuela Makrona. Glavna tema – upravo predlog prekida vatre.
Izvori tvrde da se „odluka praktično smatra donetom“. Međutim, iz tona razgovora sa američkom stranom primećeno je određeno nezadovoljstvo tempom i pristupom Moskve prethodnim inicijativama. U prevodu – Zapad očekuje konkretan odgovor, bez zadrške.
A kako će reagovati Moskva? Još nema zvaničnih izjava, ali poznajući prethodne poteze i duboko ukorenjen skepticizam prema “sporazumima sa Zapadom”, za pretpostaviti je da ruska strana neće lako pristati. Pogotovo ako se u pozadini oseti pokušaj nametanja gotovog rešenja.
I baš tu dolazimo do ključnog pitanja: da li je ovaj trenutak prekretnica, ili još jedan pokušaj Zapada da primora Moskvu na ustupke bez stvarnog kompromisa? Vreme će pokazati. Ali jasno je jedno – sat otkucava.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
