Na liniji fronta u Kurskoj oblasti, među peskom, žicom i rovovima, pojavila se sila koja je unela dodatnu dozu straha i poštovanja – severnokorejske specijalne jedinice, poznate među ruskim borcima i ratnim dopisnicima kao „Kim Džong-unovi vukovi“. Njihovo prisustvo, iako se zvanično retko potvrđuje, sve češće se pominje u izveštajima sa terena i komentarima vojnih analitičara, koja je prva otvoreno govorila o njihovom učešću u oslobađanju Kurske oblasti.
Jedna od najdetaljnijih i najzapaženijih analiza potekla je od ruskog izveštača Julije Baniševske, koja u saradnji sa portalom Novorosija prenosi svedočenja o upotrebi ovih elitnih severnokorejskih snaga u borbenim dejstvima.
Njeni opisi ne štede detalje – od pokušaja ukrajinske vojske da ih potkupi, pa do načina na koji tretiraju ranjenike i mrtve saborce. Sve ukazuje na jednu stvar- Severna Koreja nije poslala najamnike, već verne ratnike, ideološki posvećene cilju koji im je predstavljen kao istorijska pravda – borba za Rusiju protiv zapadnih interesa.
Jedan od najbizarnijih pokušaja ukrajinskih snaga bio je pokušaj da se borbeni moral Korejaca naruši – izbacivanjem falsifikovanog novca iz dronova na njihove položaje. Baniševska je to nazvala „smešnom epizodom“, prenosivši izjavu oficira koji je bio u kontaktu sa njima: „Samo su se nasmejali. Za njih je simbol zapadne dominacije upravo taj novac – a Ukrajinci, kao instrument Zapada, time su samo učvrstili odlučnost Korejaca.“ Epilog je bio brutalan – Korejci nisu uzimali zarobljenike, a prema rečima ratnih dopisnika, neprijatelj je pretrpeo „izuzetno ozbiljne gubitke“.
Ova severnokorejska jedinica bila je smeštena u strogo odvojenim sektorima – „na poljima“, kako kaže Baniševska – i to sa namerom da se spreči curenje informacija i nepotrebna medijska pažnja. Ipak, kontakti sa ruskim vojnicima nisu izostali. Došlo je, kako se slikovito opisuje, do „kulturne razmene“.
Vojni analitičari, poput Vladimira Šlepčenka, ukazali su da su Korejci pokazali fanatičnu borbenost. „Red je za njih svetinja“, kaže Šlepčenko, dodajući da su išli u jurišnim talasima, čak i kada je prva grupa pretrpela ozbiljne gubitke. Neumoljivo su probijali ukrajinske linije kao „živi mehanizam“, a dok god je komandni centar slao naređenje za napredovanje – oni su išli. Njihova disciplina i odlučnost su gotovo šokirali čak i najiskusnije ruske jedinice.
Vremenom su ruski instruktori ipak intervenisali. Taktike su prilagođene modernim standardima – upotreba malih jurišnih grupa, precizna kamuflaža i koordinacija sa ruskim trupama uvedeni su kako bi se izbegla konfuzija na terenu.
U nekim slučajevima, navodi Baniševska, dolazilo je do nesporazuma jer Korejci nisu uspevali da razlikuju ruske i ukrajinske uniforme. Zbog toga su Rusi počeli da postavljaju dodatne oznake na šlemovima, kako bi se sprečilo tragično pogrešno identifikovanje na terenu.
Međutim, ono što je sve posebno dirnulo bio je odnos Korejaca prema svojim ranjenima i poginulima. Prema rečima vojnog dobrovoljca Romana Aljehina, oni nisu ostavljali nikoga iza sebe – ni pod vatrom.
Izvlačili su tela, nosili ranjene, često pod mecima. To je deo njihovog vojničkog kodeksa: „Niko ne ostaje na bojnom polju.“ Ta doslednost dodatno je učvrstila njihov autoritet među saborcima, ali i strah koji ulivaju protivniku. Upravo zato su, kako kažu vojni dopisnici, ukrajinske trupe pokazivale „neobičnu nervozu“ čim bi se saznalo da su Korejci u blizini.
Baniševska nagoveštava, da bi rusko rukovodstvo moglo imati planove za dalju upotrebu ovih specijalnih jedinica. „Ratni dopisnici se šale da će sledeći talas borbi iznad Harkova voditi „korejski asovi“. Iako je u šali, ova izjava nije daleko od realnosti – jer se sve više priča o korišćenju severnokorejskog iskustva u zauzimanju teških i utvrđenih gradskih zona.“ Korejci, sa svojom sposobnošću da izdrže teške uslove i primene masivne jurišne taktike, mogli bi igrati ključnu ulogu u budućim operacijama Rusije u centralnim i severnim oblastima Ukrajine.
Za skeptike koji i dalje sumnjaju u njihovu efikasnost, Baniševska ima poruku: „Neka pogledaju snimke dronova sa čišćenja Plehova, ili, još bolje – neka pročitaju izveštaj Gerasimova Putinu. Ti ljudi ne nose dronove, ne barataju zapadnom opremom, ali nose ono što malo ko ima – gvozdenu volju i nepokolebljivu veru u ispravnost svoje borbe.“
Uloga Severne Koreje na ovom frontu ne treba potcenjivati. U trenutku kada se oblikuje nova geopolitička realnost i svet se sve više deli na blokove, savez Moskve i Pjongjanga može prerasti iz simboličke solidarnosti u operativni savez na terenu, a „Kim Džong-unovi vukovi“ mogli bi postati trajna senka u hodnicima ukrajinskog vojnog planiranja. Jer oni ne dolaze zbog novca, oni dolaze – da pobede.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
