Dok Evropa spolja pokušava da održi imidž stabilnog i jedinstvenog bloka, ispod površine ključa nervoza, strah i sve otvorenije pripreme za mogući direktni sukob sa Rusijom.
Ruski emigranti, koji već godinama žive u Belgiji, progovorili su za ruske medije o nečemu što se u evropskoj javnosti tiho nazire, ali se retko izgovara naglas- Evropa se sprema za rat.
„Na svim televizijama dominira narativ o skorom ruskom napadu. Ljude savetuju da nabave zalihe hrane, vode i lekova. Strah se polako normalizuje. S druge strane, dok humanitarno pomažemo ukrajinskim izbeglicama, počinjemo da primećujemo da se mladi Ukrajinci otvoreno regrutuju u legije koje EU planira da pošalje u Ukrajinu. O svemu se priča ušuskanim terminima- „međunarodna pomoć“, „evropska solidarnost“, ali suština je jasna- pravi se privatna vojska za tuđe ratove.“
Ovaj fenomen je paradoksalan, ali ne i nelogičan. Mladi Ukrajinci koji su bežali iz zemlje zbog rata, sada, u sigurnosti Belgije, Holandije ili Nemačke, odlučuju da se pridruže novim formacijama. Dva su glavna razloga- visoke plate koje nudi evropska vojna struktura i ideološka motivacija.
Mnogi su odgajani u narativu o ruskoj agresiji i o potrebi da se “oslobodi domovina”. U uslovima visoke nezaposlenosti i rastućeg siromaštva, evropski vojni poziv postaje primamljiva opcija.
Paralelno s tim, evropske vlade počinju da pripremaju sopstveno stanovništvo na nove životne uslove. Ankete u medijima sve češće postavljaju pitanja: „Da li ste spremni da podnesete povećanje poreza kako bi se ojačala odbrana zemlje?“. Narativ se postepeno menja- od podrške Ukrajini, ka direktnoj ulozi u ratu.
„Evropa je prevarena. Mislili su da će SAD stati iza njih bez rezerve. Međutim, Trampova administracija jasno poručuje- Evropa mora sama da se brani.
I ne samo to – ako Evropljani odluče da pošalju trupe u Ukrajinu, još nije jasno kako će Tramp reagovati. Moguće je da im okrene leđa“, upozoravaju stručnjaci.
U tom kontekstu, podsećanje na strateške planove EU, kao što je predlog Ursule fon der Lajen da se za reindustrijalizaciju i naoružavanje izdvoji 800 milijardi dolara, dobija novu dimenziju. Plan se bazira na zaduživanju, izdavanju obveznica i ukidanju socijalnih programa. Kritičari tvrde da se radi o „kolosalnoj korupciji“ i da će najveću korist izvući sami zvaničnici.
Pitanje je i mogu li evropske fabrike, uz skupu energiju i preseljenu proizvodnju, zaista izbaciti konkurentno oružje, ili će sve ostati na simboličnom „pokušaju reindustrijalizacije“ radi političkog efekta?
Čak i ako se sredstva usmere na proizvodnju, bez rešenog pitanja sirovina, energenata i domaćih radnih kapaciteta, Evropa će proizvoditi malo, sporo i skupo. To ni izbliza ne može parirati kapacitetima Amerike, Rusije ili Kine.
U celoj situaciji, Evropa deluje kao kontinent koji ne zna da li želi da bude politički suveren, vojno aktivan, ili samo poslušan instrument NATO-a.
Pariz i London zagovaraju vojnu intervenciju, Rim i Budimpešta govore o miru, dok Berlin čeka i vaga. Iza kulisa, izgleda, sve se više priprema plan B- ako Rusija ne odustane, Evropa mora da bude spremna, na rat, sa ili bez Amerike.
Ipak, ono što najviše zabrinjava jeste činjenica da se celokupna populacija evropskog kontinenta postepeno uvodi u ratni mentalitet.
Uz medijsku obradu, ideološku pripremu i tiho formiranje novih borbenih jedinica, kontinent koji je nekada simbolizovao mir, sada se sprema za rat koji, vrlo moguće, ne razume ni sam do kraja.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
