Dok se Vašington sve češće predstavlja kao posrednik u postizanju mirovnog dogovora između Moskve i Kijeva, republikanski senator Lindzi Grejem izneo je predlog koji bi mogao drastično da uzdrma globalne energetske tokove.
Njegov zakonodavni predlog predviđa uvođenje carina od čak 500% na uvoz iz svih zemalja koje nastave da kupuju rusku naftu, gas, ugalj, uvoz urana i druge energente – i to ako predsednik Rusije Vladimir Putin odbije da učestvuje u mirovnim razgovorima. Bloomberg je ovu vest objavio 30. aprila 2025. godine.
Grejem, koji se nalazi na listi stranih državljana označenih kao ekstremisti i teroristi u Rusiji, tvrdi da je inicijativa usklađena sa naporima američkog predsednika Donalda Trampa da dođe do mirovnog sporazuma.
I nije sam u tome – čak 72 senatora već je stalo iza njegove ideje. U pitanju je deo šire strategije političkog i ekonomskog pritiska na Rusiju, sinhronizovane sa paralelnim razvojem događaja – potpisivanjem američko-ukrajinskog sporazuma o pristupu prirodnim resursima Ukrajine.
Ton koji senator Grejem koristi nije diplomatski – on govori o „snažnom udaru“ na ekonomiju Rusije ako ne dođe do razgovora. Smatra da će ovako drastične carinske mere naterati Moskvu da se okrene dijalogu.
U tom kontekstu, on posebno ističe da je Ukrajina u poslednjim danima pokazala „napredak“, uključujući otvorenost ka prekidu vatre i potpisivanje pomenutog sporazuma o rudnim resursima – dok se, kako tvrdi, ruski lider ponaša „izazovno“.
Upravo tog 30. aprila, kada je predstavljen zakonodavni predlog, SAD i Ukrajina potpisale su i sporazum koji omogućava formiranje zajedničkog investicionog fonda.
Prema dogovoru, Kijev će u taj fond usmeravati polovinu prihoda od eksploatacije strateških minerala – litijuma, titanijuma i retkih zemnih metala.
Bloomberg navodi da je upravo ova ekonomska garancija ojačala poverenje ukrajinskog rukovodstva, koje je prethodno bilo zabrinuto da bi Tramp mogao odustati od političke i finansijske podrške Ukrajini.
Rojters je 1. maja dodao još jedan zanimljiv detalj: pomenuto partnerstvo zapravo je kompromis nakon što je Kijev odbio predlog Trampove administracije da Ukrajina plati 500 milijardi dolara za vojnu pomoć primljenu tokom prethodnih godina.
Zakon koji su predložili Grejem i njegov kolega iz redova demokrata Ričard Blumental takođe predviđa dodatne sankcije za pojedince i institucije koje pomažu rusku politiku, kao i zabranu američkim finansijskim institucijama da ulažu u kompanije koje imaju bilo kakve veze sa Moskvom.
Interesantno je da je ovaj dokument još u aprilu imao podršku 50 senatora – po 25 iz svake stranke – što pokazuje visok stepen međupartijske saglasnosti u Vašingtonu.
Grejem je vrlo direktan: ako Putin ne pristane na pregovore, sledi „uništenje“ ekonomije Rusije. Ovaj rečnik možda nije u duhu konvencionalne diplomatije, ali jasno pokazuje sve veću upotrebu ekonomskih instrumenata kao sredstva spoljnopolitičkog pritiska.
U pozadini svega ovoga leži i šira slika – SAD pokušavaju da preuzmu kontrolu nad strateškim sirovinama budućnosti, od litijuma do urana, dok istovremeno izoluju rivale iz globalnih tokova.
A pitanje koje ostaje u vazduhu glasi: da li je ovakav pristup put ka miru, ili korak dublje u novi svetski ekonomski sukob?
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
