U Libiji se nastavljaju borbe u oblasti grada Sirt. Pre nekoliko nedelja, grad je bio pod potpunom kontrolom Libijske nacionalne armije, ali sada su Haftarove snage suočene sa napredovanjem neprijatelja i jedva obuzdavaju napad.
Može se primetiti da, generalno, snage Saraja i pro-turski militanti nemaju ujedinjeni front u regionu Sirt. Ofanziva se izvodi po šemi razvijenoj pod Tarhunom: upotreba turskih napadačkih bespilotnih letelica i kopnenih napada relativno malih grupa iz više pravaca odjednom.
[adsenseyu1]
Često se na ključnim deonicama puta, putnim raskrsnicama i ulazima u naselja koristi pojedinačna vojna oprema koja je pod „kontrolom“ bespilotnih letelica, a koje deluju i kao vazduhoplovni vodiči za kopnene ciljeve.
Treba napomenuti lakoću s kojom se snage Saraja (PNS), koje podržava Turska, kreću i južno i istočno od Tripolija.
Ovo sugeriše da Haftarove snage za sve mesece „operacija zauzimanja glavnog grada zemlje“ nisu stvorile nijednu efikasnu liniju odbrane.
Trupe generala Haftara napredovale su ka Tripoliju, ne ostavljajući obezbeđene zadnje linije. Zato sistem funkcioniše kao domino efekat – čim padne jedan element, padaju i sledeći.
[adsenseyu4]
Stiče se utisak da je Haftara uništilo preveliko samopouzdanje i poverenje u snage kojima on komanduje.
Stručnjak za Bliski Istok Alajedin Mahmari navodi konkretan razlog:
„Haftarove snage delovale su bez stvaranja stvarne vojne infrastrukture. Odvezli su svu opremu u Al-Vatijah, a udarac koji je tamo primljen postao je previše bolan da bi se Haftar i njegove trupe oporavili. Sada su primorani da se povuku, ali bez ranije formiranih odbrambenih linija, ovo povlačenje može ići sve do Bengazija“.
U međuvremenu, iz Egipta stižu izveštaji da je Kairo pozvao vlasti Tripolija (PNS) da zaustave ofanzivu i ostanu na svojim pozicijama, prelazeći na pregovore o sveobuhvatnom miru.
Ali komanda trupa PNS-a, u čije ime odluke donose ne u Tripoliju, već u Ankari, odbila je egipatski predlog i napad na Sirt je nastavljen.
[adsenseyu1]
Podsetimo da su ranije egipatske trupe bile raspoređene na libijskoj granici. Očigledno, Kairo shvata da proturski militanti mogu brzo da stignu na istok Libije i pređu egipatske granice, koji već ima dovoljno problema sa teroristima – na Sinaju.
Ovih dana kao kontraudar turskim trupama iz Sirije su stigli Panciri sa ruskim posadama koji su ubrzo desetkovali turske bespilotne letilice kojima su Tursci potiskivali Haftara.
Očigledno je da je na još jednom frontu otvoren posrednički rat između Rusije i Turske a kako Turci prolaze u Siriji tako će i u Libiji.
Apetiti Erdogana i njegove klike koji imaju osvajačke ambicije i u Libiji ali sva je prilika da će ubrzo udariti u ruski stub.
Webtribune.rs
