Zatvaranje fabrika, gašenje radnih mesta i podela otkaza postali su svakodnevne vesti koje stižu iz Nemačke.
Najveća evropska ekonomija suočava se sa do sada gotovo nezapamćenom krizom, a kompanije režu troškove u pokušaju da balansiraju između visokih troškova proizvodnje zbog visokih cena energenata i pada potrošnje.
Stopa nezaposlenosti u Nemačkoj neočekivano je porasla na najviši nivo u poslednje dve i po godine, što je znak da slabost najveće evropske privrede počinje da utiče na tržište rada. U novembru je broj nezaposlenih povećan za 22.000, pokazuju podaci Federalne agencije za rad.
Sledeći statistički pregled mogao bi pokazati još gore rezultate, jer su u međuvremenu još neke fabrike poput „Folksvagena“ najavile talas ukidanja radnih mesta. Proizvođač automobila pravi spiskove za otkaz hiljadama zaposlenih kao deo programa za smanjenje rashoda za 10 milijardi evra u naredne tri godine.
I francuski proizvođač guma „Mišlen“ objavio je da zatvara čak tri svoje fabrike u Nemačkoj u kojima je angažovano oko 1.530 radnika. Novi korak ka potpunoj deindustrijalizaciji Nemačke, kompanija je obrazložila ukazujući na „nedostatak konkurentnosti nemačkih operacija za evropska i izvozna tržišta“.
Ulje na vatru dolila je presuda Ustavnog suda Nemačke da vlada te zemlje ne sme da preraspodeli 60 milijardi evra neiskorišćenih fondova iz perioda pandemije virusa korona.
[adsenseyu1]
Vlada je odlučila da zamrzne sve nove izdatke, pre svega one povezane sa obnovljivom energijom, dok ne odluči da li će pokušati da ukine tzv. kočnicu duga ili će skresati potrošnju u drugim oblastima.
Glavna „žrtva“ ove presude mogli bi da budu projekti prelaska na održive izvore energije, koje je vlada promovisala kao rešenje ekonomske krize nastale obustavom uvoza energenata iz Rusije.
Nemački fiskalni haos, nakon šokantne presude njenog najvišeg suda, sada predstavlja još jedan rizik za oporavak.
Predsednik Odbora za energetiku Bundestaga Klaus Ernst je upozorio da ekonomske sankcije štete više Nemačkoj, nego Rusiji.
„Cilj je promašen. Rezultat su prenaduvane cene energenata, oštar pad u industrijskoj proizvodnji i smanjivanje nemačke ekonomije. Ekonomija raste u Rusiji. Ovako savezna vlada ugrožava naš napredak“, rekao je Ernst u televizijskom intervjuu čiji je deo objavio na društvenoj mreži Iks.
Odloženi efekat odustajanja od ruskog gasa
Profesor na Univerzitetu Singidunum Nikola Stakić kaže za RT Balkan da je činjenica da nemačka ekonomija pokazuje da trpi dugoročne posledice sukoba između Rusije i Ukrajine, s obzirom na veliku zavisnost koju je imala od ruskog gasa.
„Verovatno to sada sa odloženim efektom dolazi na naplatu. U Nemačkoj je okosnica industrije bio jeftin ruski gas, dok se ekonomija ostalih evropskih zemalja ipak nije u tolikoj meri oslanjala na ruske energente“, kaže profesor.
On ukazuje da, i kada je u pitanju kretanje prekograničnog kapitala, nemački investitori sada imaju dozu bojazni kada je u pitanju plasiranje kapitala u druge zemlje u razvoju, poput Srbije.
„Situacija na domaćem tržištu iziskuje mnogo veći stepen opreza na inostranim tržištima. Kapital je najosetljiviji po pitanju turbulencija i kriza.
Kada nemačka privreda, koja je simbol snage i konstantnog napretka, i lokomotiva evropske ekonomije posustaje, to je znak da budu itekako oprezni po pitanju plasiranja kapitala van zemlje“, smatra profesor Stakić.
Rumuni ih pretekli po investicijama u Srbiji
Nemačka, koja je godinama unazad bila najveći pojedinačni investitor u Srbiji je u prvoj polovini godine uložila svega 117,6 miliona evra u našoj zemlji. Za šest meseci 2023. godine, priliv stranih direktnih investicija iz Kine bio je pet puta veći – čak 592,6 miliona evra. Holandija i Rumunija su po investicijama u Srbiji pretekle Nemačku.
„Nemačka ima pre svega problem na domaćem tržištu, a to je negativan rast, manja tražnja, manja mogućnost plasmana svojih proizvoda. Morate obezbediti neku likvidnost i onda pravite prekomponovanja unutar biznisa, što znači zatvaranje tih radnih mesta, i određenih fabrika.
Da biste obezbedili što povoljniju situaciju u svojoj privredi, smanjujete investicije u druge zemlje i upravo to utiče na značajniji pad investicija iz Nemačke u Srbiju, koji se beleži u ovoj godini“, kaže Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju u Privrednoj komori Srbije.
Nemačka kao velika industrijska zemlja izvozno orijentisana ima najviše problema od svih članica EU, iako ima i najveće fondove za stabilizaciju privrede.
Nemačka gubi konkurentnost
Bojan Stanić kaže da je Nemačka jedina evropska zemlja koja u 2023. ima negativnu stopu rasta i da je zvanično u recesiji, dok prognoze pokazuju da se očekuje najniži rast u 2024. On smatra da su pred Nemačkom izazovi i u sledećoj godini, jer će se tek u narednim mesecima osetiti efekat porasta kamatnih stopa što se tiče investicija.
[adsenseyu4]
Stanić kaže da se zato i na globalnom nivou sledeće godine očekuje sporiji rast nego ove, neće biti mnogo mogućnosti za investiranje i neki vitalniji razvoj privrede, ni u globalu, ni na nivou evrozone, a pogotovo ne Nemačke.
„Generalno kada se pogleda, u dužem vremenskom periodu, u poslednjih deset godina, Nemci gube konkurentnost. Posebno su energenti uticali na to da oni dodatno izgube konkurentnost, da njihova privreda bude dodatno opterećena troškovima. S druge strane, u smislu realizacije na međunarodnom tržištu, oni imaju sve manje prostora, jer dolaze na scenu kineski automobili i ostali proizvodi“, kaže sagovornik RT Balkana.
On napominje da su kontinuirani pad evropske privrede, odustajanje od jeftinih ruskih energenata i visoke kamatne stope, zbog kojih je pala potražnja za robom, najviše uticali da nemački proizvodi gube konkurentnost.
(RT Balkan)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Truth Social
