Siniša Lepojević: Evo šta će se desiti posle primirja u Gazi

Zašto je britanski parlament odbio predlog da podrži primirje u Gazi?

Primirje u ratu u Gazi potrajalo je nekoliko dana a Izrael i palestinski pokret Hamas su saopštavali da su spremni da se i produži. Ratna pauza je iskorišćena i za razmenu talaca i zarobljenika.

Ali, nikada do sada ni jedno primirje u tom delu sveta nije uspelo. To je samo prilika da se rat nastavi. Samo primirje ne rešava problem, i ne znači ništa izuzev za taoce i zarobljene, a Izrael već najavljuje da se sprema za nastavak rata. Primirje je, u stvari, „simuliranje mira“. Ono je obmana, mada je u interesu obe strane.

Naravno, neizvestan je dalji razvoj ali aktuelno primirje nosi sa sobom značajne poruke. Hamas je prvi predložio primirje a Izrael je odbijao ali ono se ipak desilo. Drugim rečima, Izrael je priznao slabost a Hamas je ojačao svoje ukupne pozicije. Izrael je, u stvari, izgubio momentum svoje agresivnosti i iako najavljuje nastavak ratnih operacija ipak je u oslabljenoj poziciji.

Iako Izrael tvrdi da primirje koristi i da je zato i prihvaćeno, da bi se vojne snage pregrupisale i formirale za novu ofanzivu, ipak se postavlja pitanje zašto su Izrael i njegove službe bezbednosti to prihvatile. Pogotovo ako sve ide „odlično“ kako tvrdi izraelski generalštab i da „nema gubitaka“ ili skoro da ih nema.

Može li se, međutim, tome verovati? Utoliko pre što putem medija i zvaničnih saopštenja ima mnogo laži i to velikih laži počev od one da je Hamas pobio učesnike na omladinskom festivalu a ispostavilo da su pobijeni paljbom iz izraelskih helikoptera što je Izrael i zvanično potvrdio. Još jednom se pokazalo da propaganda i laži mogu da obmanu javnost, i to pre svega sopstvenu, ali ne mogu da promene stanje na terenu, ne mogu da promene realnost.

Pakleni plan

Ali, koje su stvarne izraelske žrtve? Od 27. oktobra kada je počela kopnena ofanziva na Gazu pa za narednih 26 dana, kako je javno objavljeno, procene su da je poginulo najmanje oko 700 izraelskih vojnika, a na vojnom groblju gde su sahranjeni može da se sahrani 750 ljudi. A ima i drugih vojnih grobalja.

Broj poginulih je izgleda mnogo veći. Te procene izraelskih žrtava odgovaraju i prirodi uličnih borbi u Gazi a i relativno neuspešnoj kopnenoj operaciji izraelske vojske. Velika koncentracija oklopnih vozila na relativno malom urbanom prostoru u Gaza sitiju stvorila je priliku Hamasu za nanošenje gubitaka.

Velikim brojem i bez jasnog cilja su zatvorili sopstveni vatreni prostor i smanjili manevarske mogućnosti oklopnih vozila i tenkova. U stvari, bila je to dosta neefikasna izraelska kopnena operacija. Izraelski generali su očigledno shvatili da takva situacija može da dovede u pitanje stvorenu percepciju o moći izraelske vojske.

Izuzev masovnog stradanja civila izraelska vojna operacija nije bila uspešna. Procene su da je život izgubilo skoro 16.000 Palestinaca a stradalo je i 67 novinara kao i 111 službenika Ujedinjenih nacija, što je najveći gubitak svetske organizacije u istoriji.

Ali, šta sve to znači iz ugla proglašenih ambicija izraelske vlade da uništi Hamas? I da trajno otkloni mogućnost stvaranja palestinske države. Do sada, kako izgleda, borbene formacije Hamasa nisu imale velike gubitke jer su u tunelima u zemlji. Hamas, dakle, nije uništen ali i da jeste ili će da bude, ostaje problem sa 2,3 miliona Palestinaca koji žive u Gazi. Šta je rešenje za njih? Izraelska vlada planira da ih sve iseli, to je izgleda izraelsko viđenje tog rešenja. I u tome, po svemu sudeći, Izrael trenutno ima podršku i Amerike i njenih saveznika u Evropskoj uniji.

Tako se saznalo da je predsednica Evropske komisije, u ime Kolektivnog zapada, Ursula fon der Lajen tokom nedavne posete Egiptu ponudila mito, Egiptu 10 milijardi i Jordanu pet milijardi dolara da prihvate Palestince koje bi po liniji izraelske politike „etničkog čišćenja“ iselili iz Gaze. Objavljeno je da je Egipat odbio tu ponudu, ali nikad se ne zna.

U izraelskoj političkoj eliti se ne krije kako su potrebne zemlje koje će po kvotama prihvatiti Palestince jer Izraelu je potrebno da sve Palestince iseli iz Gaze. I to se smatra „rešenjem“ za Gazu. Drugim rečima, „etničko čišćenje“ uz podršku i pare Amerike i Evropske unije. Izrael nema novca.

Malo je, međutim, verovatno da bilo koja arapska zemlja može da podrži tako nešto.

Amerika jeste najveći zaštitnik Izraela ali je pitanje do kada može da izdrži jer podrška javnosti opada. Uz to, izraelski premijer Benjamin Netanijahu otvoreno dovodi Ameriku pred iskušenja svojim ratnim planovima i „etničkim čišćenjem“. I vešto javno odbija pritiske iz Vašingtona a ako popusti onda krivicu snosi Vašington a ne on. A Amerika u ovom trenutku i nema izbora nego da podrži Izrael a sva drugačija saopštenja su samo propaganda i ublažavanje negativne slike u javnosti.

Simbol otpora i pakleni plan

Ali, da li je to dovoljno za pobedu? I šta definiše aktuelno stanje? Prvo, rat u Gazi će verovatno u raznim oblicima potrajati. Izrael do sada nije ostvario većinu svojih planova izuzev velikog broja žrtava i razaranja.

Drugo, Hamas još drži pod kontrolom Gazu i doveo je do ozbiljnih izraelskih gubitaka i žrtava. I treće, niko nema jasnu ideju ko bi trebalo da bude vlast u Gazi. Većina žitelja Gaze ne želi da prihvati kompromitovanu i korumpiranu palestinsku vlast sa Zapadne obale. A od početka rata Hamas postaje sve popularniji jer se vidi kao simbol otpora.

Mnogi opet smatraju da bi za genocid i nesreću u Gazi bilo pogrešno optuživati samo Izrael. Ima tu i drugih zainteresovanih koji su i pre rata pravili takve planove. Britanija je, na primer, jedna od retkih zemalja čiji je parlament čak i glasao protiv primirja, kao da ono zavisi od Londona.

To su izglasali poslanici u parlamentu, oni koje je narod birao. A u Londonu su nedeljama najveći protesti u Evropi protiv rata u Gazi. Samo u jednom danu, 11. novembra, bilo je više od 600.000 ljudi. I koga onda britanski poslanici predstavljaju?

I to se onda pokazalo. Britanska informativna mreža Declassified UK otkriva da su se britanske kompanije Britiš petrol (BP) i vojna industrija BAE sistemi (BAE Systems) odavno pripremale za razaranje Gaze i Palestinaca.

Skoro odmah posle početka rata i izraelske invazije, BP i italijanska kompanija Eni su dobile licence za eksploataciju prirodnog gasa u istočnom Mediteranu a akcije BAE sistema su porasle jer ta fabrika pravi ključne delove za avione F35 koje koristi Izrael u bombardovanju Gaze.

I to se smatra dovoljnim objašnjenjem zašto je britanski parlament odbio predlog da podrži primirje u Gazi. Kompanije su zainteresovane za održavanje rata i razaranje Gaze a tesno su vezane za britansku vladu.

Izrael ratom planira da potpuno preuzme kontrolu nad gasnim i naftnim rezervama u moru koje pripadaju Gazi i Palestincima. Izrael i u svojim teritorijalnim vodama eksploatiše i gas i naftu ali to nije dovoljno i samo prošle godine uvezao je nafte i gasa za 14,6 milijardi dolara.

Najbliže nalazište gasa Palestinaca je na oko 30 kilometara od obale Gaze i procenjuje se da ima kapacitet od oko hiljadu milijardi kubnih metara gasa ali se nije razvijalo od 2000. jer je Izrael to blokirao.

Britanski optimisti

I tu je uloga britanskog BP-a, u čijoj upravi sedi i bivši direktot MI6 Ser DŽon Savers koji je još pre šest meseci započeo pregovore, zajedno sa UAE kompanijom ADNOC, o kupovini 50 odsto vlasništva izraelske energetske kompanije NewMed. Ser DŽon je u oktobru, kada je rat u Gazi uveliko trajao i kao da nije bio iznenađen, rekao investitorima da je dogovor o toj kupovini na snazi i da je on „veoma optimista“.

Ali nejasna je i komplikovana situacija sa svim tim gasnim bazenima u istočnom Mediteranu i na njih polažu pravo i Palestina, i Izrael, Kipar, Turska, Libija i Sirija. BAE sistemi takođe profitiraju u ovom ratu. Među njegovima direktorima je i Ser Mark Sedvil koji je od 2017. do 2020. bio britanski savetnik za nacionalnu bezbednost a tu je, u američkom delu kompanije, i bivša direktorka CIA Đina Haspel.

Vodeći britanski poslanici kampanje protiv primirja i prekida rata su i Dejvid Dagvid, Viktorija Prentis, Dezmond Svein, Harijet Boldvin, Bob Blekman i Dijana DŽonson, koji su nadležni i za kontrolu poštovanja međunarodnog humanitarnog prava i prodaje oružja, a koji su i akcionari BP-a. A poslanici DŽes Norman i Kristofer Čop imaju akcije u BAE sistemima.

Britanija je saučesnik rata i na jedan drugi način. U Izraelu i regionu su i specijalne britanske snage (SAS) a britanski savetodavni Komitet za odbranu i bezbednost medija (DSMA) je izdao instrukcije da se ne objavljuje bilo šta o SAS jedinici u „osetljivim područjima Zapadne Azije“.

Nejasna je uloga SAS-a koji je pre godinu dana, kako tvrde turski obaveštajni izvori, u Turskoj, gde je sada i centar Muslimanske braće, obučavao i borce Hamasa.

Zatim, britanska baza Akrotiri na Kipru je postala zapadni centar za podršku bombardovanja Gaze i snabdevanje Izraela oružjem. I nije samo Britanija. U tu bazu su stigli i specijalne snage Nemačke (KSK) i Holandije, kao i borbeni sastav mornarice (KSM) i specijalne jedinice savezne policije (GSG9).

Prevedno na razumljiv jezik, rat u Izraelu i Gazi je još na početku.

(RT)

Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se


Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte 
Otvorite novu mrežu Truth Social