Dana 25. januara 1995. godine, svet se našao na ivici nuklearnog konflikta. Incident, koji se dogodio zbog nesporazuma oko lansiranja naučne rakete iz Norveške, uzdrmao je odnose između Istoka i Zapada.
U tom trenutku, svet je bio samo nekoliko minuta udaljen od moguće katastrofe, dok su ruske vojne strukture, na čelu sa tadašnjim predsednikom Borisom Jeljcinom, pokazale visok nivo profesionalizma i smirenosti.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Ova situacija, poznata kao „norveški raketni incident“, osvetljava koliko su nuklearne sile bile ranjive čak i u trenucima relativnog mira.
Početak nesporazuma
Sve je počelo rano ujutru, kada je norveški poligon za istraživanje severnog svetla, Annøya, lansirao raketu Black Brant XII. Cilj eksperimenta bio je proučavanje atmosferskih pojava, ali lansiranje je brzo izazvalo međunarodnu uzbunu.
Iako je Norveška unapred obavestila Rusiju o planiranom ispitivanju, nisu precizirali tačan datum i vreme, što se ispostavilo kao ključni propust.
Ruski radar za rano upozorenje registrovao je lansiranje rakete, koja je svojim karakteristikama i dimenzijama bila slična američkoj balističkoj raketi „Trident II“, koja se lansira s podmornica.
Njena putanja bila je takva da je mogla dosegnuti Moskvu u roku od nekoliko minuta. Ova potencijalna pretnja odmah je alarmirala sistem za nuklearno upozorenje Rusije.
Strateške snage zemlje bile su podignute u stanje pripravnosti, dok su ključni vojni i politički lideri, uključujući Borisa Jeljcina, obavešteni o situaciji.
Aktiviranje nuklearnog kofera
Jedan od najupečatljivijih aspekata ovog incidenta bio je prvi i jedini poznati slučaj u istoriji kada je aktiviran tzv. nuklearni kofer, simbol strateške moći predsednika Rusije.
Ovaj uređaj, razvijen 1970-ih, omogućava vrhovnom komandantu direktnu i šifrovanu komunikaciju sa komandnim centrima nuklearnih snaga. U tom trenutku, Jeljcin je imao samo nekoliko minuta da donese odluku koja bi mogla promeniti sudbinu sveta.
Prema kasnijim svedočenjima, Jeljcin je smireno pratio situaciju, održavajući konstantan kontakt sa svojim vojnim komandantima. Strpljenje i profesionalnost ruske vojske omogućili su im da analiziraju putanju rakete do kraja njenog leta, čime su utvrdili da ne predstavlja pretnju.
Raketa je završila svoj let u Severnom moru, daleko od ruskih teritorijalnih voda, a potencijalna katastrofa je izbegnuta.
8.000 nuklearnih projektila moglo je biti lansirano ka ciljevima
Incident je pokazao koliko je svet ranjiv na greške i nesporazume u eri nuklearnog naoružanja. Prema američkom kongresmenu Piteru Praju, svet je tada bio bliži nuklearnom ratu nego čak i tokom Kubanske krize 1962. godine.
Da je došlo do pogrešne odluke u Kremlju, osam hiljada nuklearnih projektila moglo je biti lansirano ka ciljevima širom sveta, uključujući zemlje NATO-a i Sjedinjene Američke Države.
Istraživači sa Masačusetskog tehnološkog instituta istakli su da je ruska vojska, uprkos teškom stanju sredinom 1990-ih, uspela da pruži tačne informacije zahvaljujući svom satelitskom sistemu.
Ovaj incident je pokazao značaj dobro organizovanih i profesionalnih vojnih struktura, čak i u periodima političke i ekonomske nestabilnosti.
Naučene lekcije i značaj incidenta
Norveški raketni incident ostaje poučan primer opasnosti koje nosi nuklearno oružje i nesavršenost sistema za komunikaciju među državama.
Nedovoljno jasno obaveštavanje Rusije o lansiranju dovelo je do situacije u kojoj su pogrešne interpretacije podataka mogle izazvati globalni sukob. Činjenica da je katastrofa izbegnuta zahvaljujući hladnokrvnosti lidera i efikasnosti vojnih sistema predstavlja važnu pouku za budućnost.
Američki analitičar Seth Baum iz Instituta za globalne rizike ocenio je da je ovaj incident podsetnik na „stalnu mogućnost direktnog konflikta između velikih sila“, čak i u periodima relativnog mira.
Iako su političke tenzije između Rusije i Zapada bile smanjene u to vreme, ovaj događaj pokazao je da su temelji poverenja i komunikacije još uvek bili daleko od savršenih.
Norveški raketni incident iz 1995. godine ostaje jedan od najopasnijih trenutaka u modernoj istoriji. Iako su hladni rat i globalne tenzije formalno bili iza nas, ovaj događaj nas podseća na krhkost svetskog mira i značaj odgovornog rukovođenja u nuklearnom dobu.
Profesionalizam ruskih vojnih i političkih lidera u tom trenutku spasao je svet od nezamislive katastrofe, dok incident ostaje podsetnik na potrebu za jačanjem međunarodnih komunikacionih i sigurnosnih mehanizama.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
